Niš: U petak izložba „Moje Jadovno“ i projekcija dokumentarnog filma „Krst nad jamom“ (VIDEO)

U petak 8. novembra u 18 časova, u Domu Vojske u Nišu biće prikazana izložba i dokumentarni film ,,Krst nad jamom“ autora Dušana Bastašića. Publici će se obratiti kratkom besedom Dušan Bastašić i Veljko Đinović.

Dušan Bastašić je osnivač i predsednik udruženja potomaka i poštovalaca žrtava ustaške NDH-a – „Jadovno 1941.“ iz Banja Luke.

„Srećom da sam u kontaktu sa Bastašićem, preneo mi je da promociju filma “ Krst nad jamom“ ima u Vranju 9. novembra u Domu Vojske, pa smo se dogovorili da i Niš dobije tu priliku. Hvala i generalu Milosavu Simoviću koji je odmah prepoznao ove vrednosti i dozvolio izložbu i projekciju filma u sali Doma Vojske u Nišu, naglašava Đorđe Bojanić.

Udruženje „Jadovno 1941.“ od 2009. godine posećuje, istražuje i obnavlja sećanje na mesta masovnog zločina i srpskog stradanja u kompleksima hrvatskih ustaških logora. Prvi su krenuli besputnim jamama Velebita dižući glas da se više ne sme ćutati o celom jednom narodu koga je zločinac umorio, a politika ućutkala; prvi su organizovali hodočašća najvišoj humki srpskog naroda, prenosi Đorđe Bojanić.

Film „Krst na jamom“, snimljen u produkciji Udruženja „Jadovno 1941.“, govori o tim počecima, naporima da se nad jamama uzdignu pravoslavni krstovi, znaci ljudskog dostojanstva i glasnici istine koja mora vaskrsnuti!

„U filmu se zločin ideološki tumači od početka, te svedoči o današnjem stanju u kome se nalaze stratišta i spomen-zapisi nad njima. Na Velebitu i njegovim padinama prema moru poznate su 32 jame u kojima su ustaše grobile srpski narod. U tom sistemu za ubijanje, a koji je bio prethodnica Jasenovačkog sistema logora smrti, umoreno je više od 40 000 Srba, Jevreja i ideoloških protivnika ustaške tvorevine“, prenosi Đorđe Bojanić.

A Velebit je do danas velika tajna.

I pre nego je počeo aprilski rat Velebit je studijski ispitan, a sve njegove jame i vrtače su tačno označene. Istim principom kao u Hercegovini, ustaški ilegalci i rimo-katoličko sveštenstvo, uz pomoć seljana i čobana pronalazili su jame, beležili podatke o njima, vršili proračun kubikaže grotala i broja tela koja ona mogu primiti, priča Dušan Bastašić.

„Jadovno“ je zatiralo narod Hercegovine, Bosne, Like, Slavonije, Dalmacije, čak i Srema.

U Beogradu na projekciji filma publici se obratio pesnik Matija Bećković pročitavši pjesmu „Kaža“, a u kojoj je pobrajao neizbrojene naše jame, nove srpske manastire.Naglasio je da su hiljade ubijene u ratu od ruku zločinca, ali da su u miru drugi put ubijeni od svoga naroda, zaboravom i nemarom da se njihove mošti opoju i sahrane. Pjesnik je naglasio da je srpskom narodu nužna mapa svih njegovih jama i zbroj svih njegovih zatrtih, baš kao što je patrijarh Pavle ucrtavajući mapu srpskih svetinja Kosova i Metohije, sagledao cijelo srpsko zvjezdano nebo na zemlji.

„I da nemamo drugih grijeha, ovaj bi nam bio dovoljan za naše strašno današnje stanje! Zovu nas genocidnim narodom; ako se to i može reći, onda je to zato što nemarom ubijamo sopstveni narod.“ – rekao je akademik Matija Bećković.

U nastavku je prilog prve izložbe, 72 godine nakon velikog stradanja Srba i Jevreja u kompleksu logora smrti NDH Jadovno-Gospić-Pag, otvorena je 7.2.2013. u Ruskom Domu u Beogradu.

Izvor: Srpska istorija