ИН4С

ИН4С портал

НИН-ова награда Милени Марковић

1 min read

НИН-ова награда за 2021. годину додељена је Милени Марковић за роман “Деца”, у издању куће ЛОМ, саопштио је 24. јануара жири, који је одлучио већином гласова.

Жири критике НИН-ове награде, који чине Марија Ненезић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић, Бранко Кукић и Теофил Панчић (председник), размотрио је у најужем избору и романе Илије Ђуровића “Сампас” (Трећи трг/Сребрно дрво), Елведина Незировића “Оно о чему се не може говорити” (Лагуна), Владимира Копицла “Шпанска чизма” (Лагуна), Срђана В. Тешина “Мокринске хронике” (Архипелаг) и ранијег добитника Давида Албахарија “Поговор” (Чаробна књига).

За роман Милене Марковић, која је 68. добитник НИН-ове награде, гласали су Миленковић, Чакаревић и Панчић. Марија Ненезић је била за Тешинов роман “Мокринске хронике”, а Кукић је гласао за Албахаријев “Поговор”.

Роман-поема “Деца”, како је истакао жири у образложењу, поетички је искорак какав се ни у тзв. великим књижевностима не дешава у свакој сезони.

„На размеђи историјског и интимног, тематизујући вишегенерацијске наслаге традиција и њихових одјека, као и њихове реперкусије на људску, управо женску интиму, ауторка у некој врсти сумирања, али и трансцендирања досадашњег песничког и драмског опуса, исписује потресну прозу у стиху, каква ће постати незаобилазан део егзистенцијалног искуства сваког будућег читаоца“, истакао је жири у образложењу.

Роман “Деца” Милене Марковић, иначе, у најужем је избору и за новоосновану награду “Београдски победник”, коју додељује Библиотека града Београда, уз подршку градских власти.

У ужем избору за НИН-ову награду било је 17 романа, а у шири избор жири је уврстио 43 наслова, које је одабрао међу чак 196 наслова који су испунили пропозиције за доделу тог најзначајнијег књижевног признања у Србији. Међу ауторима у ширем избору били су, осим Албахарија, и ранији добитници НИН-ове награде Бора Ћосић и Горан Гоцић, као и други награђивани аутори различитих генерација.

НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а до распада Југославије додељивана је писцима са целог простора бивше државе. Први добитник био је Добрица Ћосић за „Корене“, а награђен је и 1961. године за Деобе. Двоструки добитници су и Живојин Павловић (Зид смрти, 1985; Лапот, 1992), Драган Великић (Руски прозор, 2007; Иследник, 2015) и Светислав Басара (Успон и пад Паркинсонове болести, 2006; Контраендорфин, 2020), а једини троструки лауреат је Оскар Давичо (Бетон и свици, 1956; Глади, 1963. и Тајне, 1964).

Покровитељи НИН-ове награде, вредне 10.000 евра, су Сбербанк, једна домаћа, као и две стране компаније, које желе да остану анонимне.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “НИН-ова награда Милени Марковић

  1. Prijatelji, Srbi, molim Vas dopunite vest činjenicom da i ove godine NIN-ovu nagradu bojkotuju Slobodan Vladušić, Muharem Bazdulj, Vladimir Kecmanović, Dejan Stoiljković, Vladimir Tabašević, Igor Marojević, Nikola Malović… a sve zbog antisrpske jugoslovenštine i nametanje Srbima krivice u Ratovima za jugoslovensko nasleđe kao osnovnih kriterijuma žirija.

  2. Sramotna druga Srbija deli nagrade, a nasim epicarima, guslarima i tradicionalistima nista.kako su samo prevarili Sberbanku…

    4
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *