NIN-ova nagrada Mileni Marković

NIN-ova nagrada za 2021. godinu dodeljena je Mileni Marković za roman “Deca”, u izdanju kuće LOM, saopštio je 24. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova.

Žiri kritike NIN-ove nagrade, koji čine Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsednik), razmotrio je u najužem izboru i romane Ilije Đurovića “Sampas” (Treći trg/Srebrno drvo), Elvedina Nezirovića “Ono o čemu se ne može govoriti” (Laguna), Vladimira Kopicla “Španska čizma” (Laguna), Srđana V. Tešina “Mokrinske hronike” (Arhipelag) i ranijeg dobitnika Davida Albaharija “Pogovor” (Čarobna knjiga).

Za roman Milene Marković, koja je 68. dobitnik NIN-ove nagrade, glasali su Milenković, Čakarević i Pančić. Marija Nenezić je bila za Tešinov roman “Mokrinske hronike”, a Kukić je glasao za Albaharijev “Pogovor”.

Roman-poema “Deca”, kako je istakao žiri u obrazloženju, poetički je iskorak kakav se ni u tzv. velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni.

„Na razmeđi istorijskog i intimnog, tematizujući višegeneracijske naslage tradicija i njihovih odjeka, kao i njihove reperkusije na ljudsku, upravo žensku intimu, autorka u nekoj vrsti sumiranja, ali i transcendiranja dosadašnjeg pesničkog i dramskog opusa, ispisuje potresnu prozu u stihu, kakva će postati nezaobilazan deo egzistencijalnog iskustva svakog budućeg čitaoca“, istakao je žiri u obrazloženju.

Roman “Deca” Milene Marković, inače, u najužem je izboru i za novoosnovanu nagradu “Beogradski pobednik”, koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda, uz podršku gradskih vlasti.

U užem izboru za NIN-ovu nagradu bilo je 17 romana, a u širi izbor žiri je uvrstio 43 naslova, koje je odabrao među čak 196 naslova koji su ispunili propozicije za dodelu tog najznačajnijeg književnog priznanja u Srbiji. Među autorima u širem izboru bili su, osim Albaharija, i raniji dobitnici NIN-ove nagrade Bora Ćosić i Goran Gocić, kao i drugi nagrađivani autori različitih generacija.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za „Korene“, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006; Kontraendorfin, 2020), a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

Pokrovitelji NIN-ove nagrade, vredne 10.000 evra, su Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.