• Друштво

Никшићу и Бијелом Пољу по седам милиона еура, Бар извисио – план расподјеле новца из Егализационог фонда за 2026.

1 месец ‎ ИН4С

Општине Никшић и Бијело Поље и наредне године добиће највише новца из Егализационог фонда који служи за финансијско уједначавање мање развијених општина.

Према Плану аконтативне расподјеле средстава из Егализационог фонда општинама за наредну годину које је донијело Министарство финансија, Никшићу ће припасти 7,42 милиона еур­а, што чини 13,49 одсто од укупно планираног износа, а Општини Бијело Поље 7,2 милиона еур­а, односно 13,21 одсто.

Право на исплату новца из Егализационог фонда наредне године имаће 18 од 24 црногорске општине, којима ће по том основу припасти 55 милиона евра.

Од приморских општина једино се Улцињ налази на списку за расподјелу новца из Егализационог фонда, док се општина Бар, за разлику од ове и претходних година, не налази на списку општина којима ће припасти новац по овом основу. Бар је у буџету за ову годину предвидио приход од 3,8 милиона евра из Егализационог фонда.

С друге стране, најмањи износ добиће Општина Гусиње – 1,11 милиона евр­а, односно 2,04 одсто укупне суме.

Општина Рожаје добиће 5,7 милиона еур­а (10,37 одсто), Општина Беране 4,2, Општина Даниловград 3,42, Општина Пљевља 3,94, Општина Улцињ 3,77, Општина Тузи 2,77, Општина Плав 2,62, Општина Зета 2,52, Општина Колашин 1,94, Општина Мојковац 1,55, Општина Андријевица 1,45, Општина Жабљак 1,3, Општина Шавник 1,22, Општина Петњица 1,32 и Општина Плужине 1,42 милиона евр­а.

Према закону, средства Егализационог фонда обезбјеђују се из прихода од пореза на доходак физичких лица у висини од 11 одсто укупно остварених прихода по том основу, 20 одсто од пореза на промет непокретности, сто одсто од наплаћених прихода од пореза на употребу моторних возила, пловних објеката, ваздухоплова и летјелица, а 40 одсто од концесионих накнада од игара на срећу.

Право на средства имају општине чији је степен развијености испод 100 одсто просјечне вриједности индекса развијености утврђеног законом о регионалном развоју. Петнаест одсто средстава Егализационог фонда распоређује се фиксно у једнаким износима свим општинама које имају право на коришћење фонда, 35 одсто се расподјељује на основу површине и броја становника, а преосталих 50 одсто се додјељује према просјечно обрачунатим приходима од пореза на доходак по становнику за претходну годину, у односу на просјек за све општине.

Додатни коефицијенти се примјењују за општине са мање од 3.000 становника и општине са између 3.000 и 6.000 становника.

Крајем октобра утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе, којим се уводи додатни критеријум за стицање права општине на коришћење средстава из Егализационог фонда. Поред степена развијености општине, предлаже се да проценат учешћа текућих прихода поједине општине у укупним текућим приходима свих општина (без средстава из фонда) буде испод 10 одсто.

На примјер, Општина Пљевља, са текућим приходима од 17,3 милиона еура из прошле године, има учешће од 5,57 одсто у укупним приходима свих општина (око 310 милиона евра). Дакле, и по степену развијености и по нивоу буџета, Пљевља ће и даље задржати право на средства из Егализационог фонда.

С друге стране, Општина Бар, чији су текући приходи више од 32 милиона евра и прелазе 10 одсто укупних прихода свих општина, губи то право.

Према образложењу предлагача, циљ измјена је да се средства усмјере ка општинама са мањим фискалним капацитетом и ограниченим могућностима стварања сопствених прихода, чиме би се постигла правичнија расподјела у складу са принципима фискалне равнотеже, регионалне повезаности и одрживости локалних буџета, преносе Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: