Николић: На власти треба да буде онај кога грађани желе
Предсједник Србије Томислав Николић сматра да Србија може да има и бољу владу и да би нови избори ишли у прилог и грађанима Србије јер би, како каже, могли да изаберу оног ког највише желе.
,,Мислим да би нови избори определили много већу снагу једне политичке странке, која би дала председника Владе. Ово је била, шаховски речено, изнудица“, рекао је Николић за ТВ Прва.
Наводи да тренутни састав Владе Србије може да функционише и функционише, али да је природно да највећа политичка странка одреди предсједника владе после избора.
„Мислим да је то један од озбиљних аргумената. Ако постоје несугласице, онда не можете да направите хармонију између мале и велике политичке странке, ако и моћ и власт нису сразмерне гласовима које су освојиле на изборима“, каже председник Србије.
Према његовим ријечима, нови избори ишли би у прилог и грађанима Србије, јер, како истиче, на власти треба да буде онај кога грађани Србије највише желе. „Како да им не иде на руку то што им неко поверава да изаберу онога кога највише желе“, навео је Николић.
Како преноси ТВ Прва, Николић је рекао да га је изненадила реконструкција владе, да има одређене замерке на рад појединих министара, и да о томе говори и предсједнику Владе и првом потпредсједнику.
Формално, званично ништа им још не замјерам, каже Николић и додаје да му се не допада што нови министри не прихватају ништа од онога што су претходни радили.
Radomir Nikolić je, tvrde upućeni, postao “zarobljeni um“ Aleksandra Vučića zahvaljujući činjenici što je jednoj Crnogorki iz Bara napravio vanbračno dete. Ona je, tvrde upućeni, Vučićeva dalja rođaka. Sa tom činjenicom Vučić Radomira „drži za rogove“.
Ovih dana, padaju naprednjačke glave po Srbiji. Seče ih lično Radomir Nikolić. Pao je gradonačelnik Užica, i to na kolena. Istog momenta kad je smenjen, od straha za dalju sudbinu dao je udvoričku izjavu za medije: „Ja sam vojnik partije i ispoštovaću odluku vrha stranke, ne ulazeći u to da li partija dobro ili ne procenila moj rad“. Pravdao se nesrećni Milošević da je u proteklih 14 meseci, koliko je na toj funkciji, sa svojim saradnicima učinio sve što je bilo u njegovoj moći: „Velika kočnica u radu bio nam je nasleđeni dug u budžetu od 500 miliona dinara, koji smo većim delom uspeli da vratimo i servisiramo tekuće obaveze, tako da u narednu godinu prenosimo samo 100 miliona dinara duga u budžet. Problem nam je bio i 130 miliona dinara manje sredstava u budžetu zbog seta poreskih zakona“. Zakona koje je izglasala Vučićeva skupština.
Da bi bilo jasnije sa kakvom je reputacijom Radomir Nikolić krenuo u osvajanje najviših vrhova vlasti u državi, treba podsetiti da je u svojstvu predsednika opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu, po svemu sudeći odigrao najvažniju ulogu u hapšenju direktora stranke „Zajedno za Šumadiju“, Zlatka Milića i biznismena Žarka Biorca, što je u pojedinim medijima polovinom decembra meseca 2012. godine, predstavljeno kao napad na Veroljuba Stevanovića, predsednika te stranke i gradonačelnika. Stevanović se nije mnogo ustezao nego je otvoreno optužio Radomira Nikolića da je za račun Aleksandra Vučića učestvovao u zaveri protiv „Dinkićevih ljudi“ u stranci „Zajedno za Šumadiju“. Ubrzo je postalo jasno da je ovaj događaj potpuno afirmisao Radomira Nikolića kao simpatizera Aleksandra Vučića. Istovremeno, on je u Vučiću prepoznao čoveka koji mu je politički bliskiji nego njegov otac za koga je par puta (istina, „između redova“), rekao da „pripada jednom drugom vremenu“.
Nikola Vlahović
Jedna dnevna, režimska i udvorička novina, objavila je 26. septembra 2012. godine, da će stariji sin Tomislava Nikolića, Radomir, biti zamenik Aleksandra Vučića, zapravo drugi čovek Srpske napredne stranke. Mada je Radomir Nikolić još u junu te godine, odmah nakon izbora, imenovan za jednog od potpredsednika stranke, promovisan je kao „Vučićev zamenik“ tek tri meseca kasnije. Ovu vest očigledno niko nije previše shvatao za ozbiljno, tim pre što je narod već navikao na stranačka plemena i porodice plemenskih vođa u njima (devedesetih je u tome glavnu reč vodio Srpski pokret obnove).
Nepunih tri meseca posle pobede Tomislava Nikolića na poslednjim parlamentarnim izborima, javnost je saznala za političke ambicije njegovog starijeg sina Radomira (mlađi sin se zadovoljio ulogom sportskog menadžera, biznismena, vlasnika vile sa bazenom…). Radomir je od osnivanja Srpske napredne stranke (SNS) 2008. godine bio njen funkcioner. Najpre kao predsednik opštinskog odbora u Kragujevcu, a kasnije i kao potpredsednik stranke. On, za razliku od Oca, vrši ulogu diskretnog izvršioca prljavih poslova. Danas to radi mnogo manje diskretno nego što je to radio dok se bavio zaverom protiv stranačkih finansijera Veroljuba Stevanovića u Kragujevcu. Istina, i prilike su drukčije. Radomir je desna ruka Aleksandra Vučića. Progon „Tominih ljudi“ u stranci je više nego očigledan. Sin se od oca odmetnuo, i to ne samo politički. Sve karte su na stolu.