Николић: Џелати из злогласног затвора Лора измичу правди
1 min read 
Више пута одлагани избор врховног државног тужиоца у Скупштини Црне Горе ишао је наруку починиоцима ратних злочина деведесетих на простору Хрватске, Босне и Херцеговине и другим ратиштима, а како ствари стоје, такво стање потрајаће и послије 1. октобра, када је у парламенту заказана сједница о овој теми.
Због тога огорчење не може да обузда ни професор Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, који цијелу ситуацију посматра као неодговорно понашање партија на власти (ДПС-СДП), али и важности функције ВДТ.
Ову државу не интересују злочини који су почињени над њеним грађанима на простору бивших југословенских република. Зато цех одласку на ратишта по налогу исте ове власти плаћају њени држављани. Чини се да се ниједна власт, као ова данашња, није тако неодговорно понијела према својим борцима, који су из ратова изашли као инвалиди, или према породицама погинулих, каже за „Новости“ професор Николић.
Због тога, сматра он, не треба да чуди што још немамо човјека на мјесту врховног државног тужиоца, који треба да одговори на наш захтјев да се процесуирају ратни злочини, које су направиле паравојне формације над Црногорцима у Хрватској и БиХ, да се позабави питањима тероризма, корупције, организованог криминала и других кривичних дјела.
Николић подсјећа да је Врховно државно тужилаштво Црне Горе преузело од Комисије за нестала лица Републике Србије документацију која се односи на ратни злочин почињен над припадницима ЈНА из никшићко-шавничке групе у злогласном сабирном центру „Лора“, код Сплита, и у Дувну.
„Очекивали смо да ће се избором ВДТ коначно тај случај покренути са мртве тачке, али нажалост то се није десило. Заиста је тужно што званична Подгорица још није заинтересована за гоњење починилаца ратних злочина над својим грађанима деведесетих година у Хрватској. О томе свједочи хрватско-црногорски споразум из 2006. о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина и злочина против човјечности и геноцида“, навео је он.
![zatvor-lora[1]](http://www.in4s.net/wp-content/uploads/2014/09/zatvor-lora1.jpg)
Умјесто трећег јутра за Саву празну главу:
Нема већег зла, од зле памети.
Лоша овца много блеји.
Ђе нема стида, нема ни поштења.
Ко у небо пљује на образ му пада.
На једну главу не могу двије капе.
Venies sub dentem – Savo kurtončiću.
Радан Верушин Николић је једна нула у сваком смислу. На сва врата куца, а када га мршну не хаје много јер је навикао. Једно велико НИШТА
Е није Саво Радуле хрватски куртон. Хрвати су господа.
Savo i Radule šta vas naljuti tako u ovom tekstu koji je napisao naš prijatelj Veliša Kadić da se ovako nesojski obrušite na Nikolića?
O kakvoj vi sramoti crnogorskih dobrovoljaca pričate hrvatski kurtoni ?
Vaš pogani soj može se sažeti u jednoj rečenici _Boga se ne boje, a qudi se ne stide.
Pi gmazovi!!
Ajde Nikolicu odgovori ovom Savu sa kojim delim misljenje, jadan si Ozrinicu, jadan
Како је јадно кад Радан Николић почне да пише испод текстова у којима је он главна улога, стварно јадно…
Него, запитате ли се зашто баш он – Радан Николић да буде ексклузивни представник ратника? Зато што је Радан човјек службе, подваљен Србима у ЦГ да се сва срамота коју су црногорски добровољци направили око Дубровника, све пљачке, убиства, гранатирање града…били приписани Србима! Погледајте изјаве тог човјечића у документарцу Рат за мир и упоредите са изјавама часног човјека Бранка Костића и схватићете ко је Радан Верушин Николић
Из Информације о Никшићко-шавничкој групи
„О злочинима у Лори говори и заједнички извјештај међународних организација за људска права Амнести интернешнала и Хелсинки воча из септембра 1993. године као и бројни извјештаји МЦК. Извјештај Амнести интернешнала за 1993. годину садржи и једно од најпотреснијих свједочења о звјерском мучењу и ликвидацији петорице Никшићана у Лори, Гаврила Трипковића из Чапљине (свједок 259/94-6):
»Једно вече, не сјећам се тачног датума, око пола ноћи Томо Дујић, који је изгледа имао посебан пик на мене, извео ме је из моје ћелије и одвео у другу простотију. Тамо сам затекао пет мушкараца који су били обучени у стандардне униформе ЈНА. По говору сам схватио да су то Црногорци Ови људи су били толико измрцварени, поломљених руку и ногу, да је то на мене оставило један тежак утисак. Овај призор никада нећу моћи да заборавим. Колико се сјећам свима су им биле одсјечене уши, односно чини ми се да је само једном од њих остало једно уво. Они су били поређани по поду, тако што су неки били наслоњени на зид, а неки од њих у полу лежећем положају. Некима од ових људи су већ биле извађене очи, а некима су предамном очи вадили. Сјећам се како је један од мучитеља једном од њих забио нож у језик и повукао нож те му је тако одсјекао језик. Једном од ових Црногораца нијесу извадили очи, тако да је могао да види шта се дешава, па су затим почели да кољу једног по једног. Клали су тако што су их рукама држали за косу, а ножем сјекли у предјелу врата. Том приликом сваком је глава била одвојена од тијела. Ако је неко и покушао да се одбрани брзо је био савладан, пошто је мучитеља било пет, а они су сви били пребијени и у јако тешком стању. На крају је остао жив само онај коме нијесу извадили очи. Један од мучитеља је поређао три ножа, један поред другог, и рекао да бира нож којим ће га заклати. Овај мученик, коме је заиста било доста мука и понижења, упро је руком у један од ножева. Један од мучитеља, нијесам тачно сигуран који, али ми се чини да је то био онај који је захтијевао да бира нож, потпуно је побијеснео, више је личио не звијер него на човјека, и муњевитом брзином дограбио је тај нож и за делић секунде пришао Црногорцу и једним замахом одвојио му главу од трупа. Беживотно тијело се преврнуло, а глава је остала у ваздуху, пошто ју је овај држао за косу. Ово је био стравичан призор који се једва може описати. Док је усташа држао главу, очи закланог су биле отворене, а такође и уста и она су се у таквом стању отварала и затварала неколико пута. Од овог призора су се и зликовци уплашили. Када је, после извесног времена , онај који је држао главу дошао к себи из све снаге ју је треснуо о зид, тако да се она једноставно раставила и видео сам мозак како трепери». Гаврило Трипковић, заједно са братом Дамјаном био је жртва и свједок звјерстава у Лори. Као и Лука Аџић браћа Трипковић су размијењени посредством МЦК у Неметину.
Криву клатву на дом не понеси јер је тешко с Богом ратовати П.П. Његош
А ови из власти су заратили са Богом и куну се у своје богатство које су напљачкали.
Неће задуго.
Mesić je počasni građanin Podgorice. Ta bruka nad brukama jasno svjedoči da su DPS i SDP i njihovi privesci nacionalno i državničko dostojanstvo u Crnoj Gori bacili pod noge i da crnogoske ustaše iz i oko vlasti neće goniti svoje uzore – hrvatske ustaše.
Ljubavnica i vanbračna ćerka ovoga skota Bajića žive u Crnoj Gori, ne dira ih niko i tako treba da ostane da se razdvoje ljudi i neljudi.
Neka duše crnogorskih mučenika iz „Lore“ i Duvna i drugih stratišta u Hrvatskoj nađu vječni mir i milost Božiju.