„Ископаше ти очи, лепа слико…“ Нико јој није удахнуо живот вјечни као Милан Ракић: Симонида!

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.