Nikčević: Crnogorci, ako vas još ima, molite se za Rusiju
Ilustracija
Piše: Želidrag Nikčević
Zamislite sledeći razvoj događaja. Čuli ste da negdje u dalekoj provinciji imate siromašnog rođaka, sa svih strana okruženog neprijateljima. Niste se nikad upoznali, ali je on po svemu sudeći veoma hrabar – junački se bori da od grabljivica sačuva svoj skromni dom. I čestit je, kažu – ne prodaje vjeru za večeru, iako postoje ozbiljne ponude.
Jednoga dana, pritisnut nevoljama, taj rođak odlučio je da od vas zatraži pomoć, jer nikog bližeg nema – takva je situacija… I u vašoj kući ima gladnih usta, i vi često ratujete, ali odgovarate na bratski poziv izdaleka: šaljete mu hranu, novac i oružje. S naporom, ali od srca, prilično redovno. Knjige, ikone… Lakše će da preživi, da se odbrani, i kuću malo da popravi. Pored toga, zastupate ga gdje god je to moguće, upozoravajući napadače da vaš rođak nije baš sirak tužni bez iđe ikoga. Njegova situacija je vremenom postala nešto bolja, ne mnogo, ali ipak…
U surovom okruženju svaka podrška je dragocjena. I u duši je nekako toplije. Ne očekujete, naravno, nikakvu specijalnu zahvalnost, ne zahtijevate za sebe posebnu čast i poštovanje – to bi bilo veoma sebično i licemjerno. Vi samo ispunjavate svoju hrišćansku i bratsku dužnost, onoliko koliko možete, žaleći što okolnosti nisu srećnije.
I tako prolaze godine, pa decenije. Vjekovi… I onda, jednoga dana, od potomaka tog hrabrog i čestitog rođaka stiže vam sledeća poruka: „Kad ćeš nas već jednom ostaviti na miru, prokleti imperijalisto? Nismo mi nikakvi rođaci, ne znamo ni ko si ni zašto nam se javljaš! I odakle ti uopšte pravo da nas pominješ? Tvoja nam podrška ne treba – samo nas uvaljuješ u nevolje. Imamo mi ovdje druge prijatelje, moćne, perspektivne, iskrene. Dalje ruke od nas, i zaboravi da smo…“
Pa dobro, to je to, ovdje se citat prekida iz objektivnih razloga. Zašto? Zato što osjećam nepodnošljivu sramotu i stid. Zato što sam i ja jedan od potomaka tog hrabrog i čestitog rođaka iz udaljene provincije. Odrastao sam na Kličevu pored Nikšića, na potezu od Carevog mosta do Manastira. Tim pravcem se više od stotinu godina ulazi u naš Grad; dvije veličanstvene građevine dočekuju putnike namjernike. One su – lična karta Nikšića. Za ljude koji tu žive Carev most i Manastir nisu arhitektonski podvizi i turistički simboli, nego neodvojivi, ponajljepši dio naše ovozemaljske sudbine. Naš svakodnevni pogled, puls i dah. Generacije prolaze, oko Mosta i Manastira ljudi rade, odmaraju, djeca tu odrastaju, mladi se zabavljaju. Poneko se i Bogu moli. To smo mi.
Carev most i Manastir (tako Nikšićani zovu sabornu crkvu Sv. Vasilija Ostroškog) sagrađeni su dobrotom, milosrđem i sredstvima carske Rusije. Na današnji dan, 20. oktobra 1894. godine, knjaz Nikola je prilikom svečanog osvećenja i puštanja u saobraćaj mosta ovako završio govor: „E, ma sad, braćo, ostaje nam da ovoj građevini damo ime, ali ime jedno dostojno i njene veličine i uloženog truda. Izraz neki mali biće i ostaće za vazda naše zahvalnosti i ljubavi prema velikom dobrotvoru našem, ako nazovemo ovaj most, kao što naređujem da se zove, Carev most, u spomen cara Aleksandra Trećeg Romanova. Da žive Crnogorci koji ga sagradiše! Da živi car kojemu se posvećuje!“
Tako je govorio crnogorski knjaz. A danas, evo, nakinđureni Montenegrini šetkaju pored Carevog mosta i svetog Manastira, i deru se na sav glas: „Ma kad je to nama Rusija pomogla? Nikad ništa! Sikter, Rusijo! Sankcije, nego što!“
Kako je to moguće? Odakle tolika podlost, takav nesojluk?
Ne znam, i neću da znam. Samo kažem: Crnogorci, ako vas još ima, molite se za veliki ruski narod. Za to da on vaskrsne. Da bude moćan i čvrst. Jer su moć i snaga ruskog naroda – moć i snaga dobrote i ljubavi. Koja će i vas zaštititi i sačuvati vas od svake opasnosti i nevolje. Molite se za Rusiju. Jer je Rusija – život.
BOŽE, SPASI RUSIJU I NAROD NAŠ!
Amin, Bože daj!
Nacekace se Montenegrini da im zapadnjaci i koru hljeba poklone kao sto su cekali stotinama godina.Oni daju samo bombe i to poslije naplate ako pobijede.
Kao i za bombardovanje Podgorice ,sravnili je sa zemljom 1944 a poslije rata Jugoslavija je platila troskove bombardovanja saveznicima.
… Naša, srpska posla! … Luđačka!
Kako radimo, tako i prolazimo.
Kako smo radili, tako smo i ranili!
Pa mi smo sve zagovnali i sa našim komšijama, sa svojom jednokrvnom braćom, poćerali ih u Hrvate, Bošnjake, Makedonce, Montenegrine … Nijesmo stali dok ih nijesmo proćerali iz nas!? Oni bez nas, mi i bež nih, i bez sebe!
… Ogadili smo i sebi i drugima, crn nam obraz.
Samo da im u raboš Rusima stavimo pomoć u one “ gladne godine“, pa im nikad odužiti nećemo, kamoli …
Prijatelja mi danas nemamo, sami … Sami na svijet cijeli!
Pa mi u rođenoj kući živimo kao paščad zavađeni, više mrzimo brata rođenoga no Hitlera!
Mi ne možemo da živimo, ako ne mrzimo.
Ako ne mrzimo, sebe ako ne mrzimo nagrđe što se može, mi i ne računamo e smo živi!
Sam je đavo zaš’a među nas, jadi nas znali avetne, još od onda trunemo : Ništa nam sveto nije, kakva Rusija, kakvi bakrači, pa mi smo Srbiji, sebi smo okrenuli leđa, luđaci iz najljepše srpske Planine, kraja nema našem nepočinstvu, kaljavom nam obrazu!
Kada čovjek nije to što jeste – on je onda sve ono drugo!
… Kuga smo mi ljudska, Srbi iz onda srpske Crne Gore, vajni Crnogorci!
… Živ me stid pojede pred sobom i ljudima.
A tek kad pomislim na Sima, Milutina,Vukotu, Radula mi oca …
Pih, nas!
Taman i mene.
I mene, nego kako!
… Čuj Rusija!?
Moj Želidraže, Bog ti dao zdravlja!
Sta se desilo nakon svih navedenih dobrocinstava nase zastitnice Rusije?
Mali sirotan se prejeo brojlera, gmo i svakog drugog smeca od nasih vjekovnih neprijatelja i neprijatelja nasih prijatelja i PLUDIO.
Za pravilo ludost izabrao i nevjerna sluga postao.
QQ onima koje Srbija hrani a Rusija braniii… qq i leeleee…
Nikčeviću kome pišeš blago ti u pamet.Poslušnom i ulizničkom narodu kome je puno korito najbitnije.Čast malom broju izuzetaka.
Anonimni-prava dijagnoza .BRAVO !!!
BOZE SPASI I ZASTITI OD SVAKOGA ZLA
RUSIJU I RUSKI NAROD, NAS BRACKI
I JEDINI PRIJATELJSKI NAROD NA SVIJETU!
SRBIJA,CRNA GORA I RUSIJA,TO SU BRACA
NAJKRVNIJA!!! NIKADA NISTA LOSE NIJESMO
DOZIVJELI OD NASE BRACKE RUSIJE,SAMO
DOBRO ALI MILOGORCI I KONVERTITI VISE VOLE KRVNIKU KLICATI I KLANJATI NEGO SVOGA BRATA LJUBITI!!! BOZJE KAZNE!!!
POKOJNI NAS PATRIJARH PAVLE JE ZA SVOGA ZIVOTA OSTAVIO JEDNU LIJEPU IZREKU ZA TAKVE NEZAHVALNIKE:
ONAJ KOME NAJVISE DOBRA CINIS
NAJGORE TI VRATI!!!
SPASI BOZE NAS NAROD,
SPAZI BOZE RUSIJU,
Bože sakloni od Rusije.
Bože zabrani.
Nikšić je simbol crnogorskog fukarluka i nesojluka. Grad zastiđe. Rastočki dripac im je zahvalio totalnim socijalnim slomom i gradom koji danas liči na Bejrut osamdesetih. A nekada su bili elita u BJRCG. Titograd je bila kasaba za Nk.
Ološ, praziluk, šupljovglavci, čankolizi…neka njima takvim šiptara, muslimana i Amerike. Nama „retrogradnim“ neka Rusije. E morte montenegro. Dogodine u Prizrenu!
https://www.youtube.com/watch?v=TIrlLAVdbFM