Никад заборављени Бошко и Адмира: Прије 28 година убијени сарајевски Ромео и Јулија

Прије тачно 28 година, млади пар из Сарајева, Адмира Исмић и Бошко Бркић, убијени су у покушају да напусте опкољени град. Прича трагично страдалих сарајевских Ромеа и Јулије обишла је свијет и данас изазива језу у многима.

Бошко и Адмира убијени су 18. маја 1993. године на мосту Врбања док су заједно покушавали напустити опкољено Сарајево. Погођени су снајперским хицима. Прво је погођен Бошко који је издахнуо, а други метак погодио је Адмиру која је рањена допузала до свог убијеног момка, загрлила га и преминула.

“Давно је то било, у земљи које нема више. Нешто је прекрило вријеме, нешто људи заборавише. Нису били из племена истог, нису имали истога Бога, ал’ имали су једно друго и сан о бјегу из свега тога”, кажу стихови пјесме Забрањеног пушења посвећене Бошку и Адмири.

Њихов посљедњи загрљај на мосту Врбања трајао је седам дана. Пролазили су дани и ноћи, а нико се није усуђивао склонити њихова тијела. Осми дан Војска РС-а натјерала је заробљенике да их подигну и однесу на Грбавицу. Сахрањени су на гробљу у Лукавици, а након рата, по жељи Адмириних родитеља, њихова тијела пребачена су у Сарајево и сахрањена на гробљу Лав. Истрага о убиству Адмире и Бошка никада није вођена и њихов убица никада није откривен.

Причу о трагичној љубави први је објавио амерички новинар Курт Сцхорк, репортер из ратних подручја па тако и из БиХ. Он је већ неколико дана након трагедије писао о Бошку и Адмири.

Фотографија њихових тијела на мосту Врбања обишла је свијет, а ЦНН их је назвао сарајевским Ромеом и Јулијом.

Бошко и Адмира упознали су се за вријеме Олимпијаде у Сарајеву, 1984. године. Заједно су провели девет година. То што је Бошко био Србин, а Адмира Бошњакиња није представљало препреку ни њима ни њиховим родитељима.

Када је почео рат 1992. године, Бошкови родитељи отишли су из Сарајева. Мајка Рада молила га је да крене с њом, али он није желио оставити своју Адмиру. Вјеровали су да ће се рат брзо завршити и да ће добро побиједити. У мају 1993. године између Војске РС и Армије РБиХ договорено је да ће овај пар бити пуштен на другу страну, односно да ће моћи преко моста Врбања прећи на Грбавицу. Нажалост, нису успјели.

(ЦдМ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: