• Насловна
• Топ 0

„Никад се више не лаже и брука него у Његошеве дане“

1 min read

3 седмице ‎ ИН4С

Горан Даниловић

Пише: Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе

 

Никад се више не лаже или брука него у Његошеве Дане. Политичари, умјетници, историчари, географи, ботови, новинари – цијели медији, професори, спортисти, ђаци, све је упрегнуто и малограђански уткано у некакав кич-ритуал којим се замазује ужасно посрнуће једног народа и раскалашни бандитизам његових потомака.

Kо никада и ништа није знао зна све о Његошу. Kо нигдје није био, био је на Ловћену, ко није разумио ни Јежурку Јежића, тај је докторирао на Горском Вијенцу.

Kао да се ради о сјећању на Прислија, Морисона или Ленона, о некаквој посткултурној апстакцији или о национализованам Деда Мразу чије летеће кочије, по уморном небу, вуку виле нагоркиње, наричући и пјевајући истовремено о давној слави.

Све је силиконизовано и напумпано до бесмисла.

Замислите само како је из вјечности посматрати групу или групе људи које на Ловћен и пред оскрнављени гроб, пред сташни казамат – небеску Јусовачу, нагрну са транспарентима?

Замислите да дођете усправни и насмијани, поносни и раздрагани, с нашиљеном мишљу и ушиљеним патриотизмом, пред мрачни гроб владара и владике, којему сте срушили крстолики дом и забетонирали га у трап маузолеја?

Замислите радост сусрета са светитељом којему је одузета и светост и свјетлост!

Петар II Петровић Његош је, заправо, дуже од пола вијека отет, ухапшен и заблиндиран у гламурозни и армирани терминал с којега нема ни полазака ни долазака.

Његошев Дан и дане треба обиљежавати као Велики Петак, а ко се већ пење на Језерски Врх морао би се наоружати сузама и молитвом. И немојте носити заставе, ни овдашњу ни ондашњу, ни једну изузев коротне, невидљиве, што не виори, ни у срцу, ни над Црном Гором.

Тек догодине, тек кад поново постанемо људи и када се опет родимо и васкрснемо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: