Glumac Rob Stjuart prisustvovao je u Beogradu specijalnoj projekciji dokumentarnog filma „Slotera Nika za predsednika“.

KANADSKI glumac Rob Stjuart (52), poznatiji kao privatni detektiv Nik Sloter iz TV serije „Tropska vrelina“, prisustvovao je specijalnoj projekciji dokumentarnog filma „Slotera Nika za predsednika“ u beogradskom bioskopu „Sinepleks“. Reč je o dokumentarcu koji govori o Stjuartovom dolasku u Srbiju 2009. godine, „slotermaniji“ koju je izazvao, ljudskoj toplini koju je osetio svuda – na ulici, konferencijama za štampu, koncertu koji je u Novom Sadu odsvirao sa pank rok bendom „Ateist rep“, kada je zasadio drvo javora u Žarkovu, za čijeg je počasnog građanina proglašen i gde je, u stvari, sve počelo.

Bilo mi je potrebno tri godine da završim ovaj film, pomišljao sam da neću uspeti, ali sam sada prezadovoljan kada vidim zadovoljna i nasmejana lica publike u sali – obratio se Rob Stjuart gledaocima pre projekcije. – Trebalo je da vidite lica ljudi u Torontu, dok su ga gledali. Nadam se da smo moj agent Mark, sestra Liza, brat Branko (poreklom iz Srbije, a usvojila ga je Stjuartova porodica kao petogodišnjaka) i ekipa koja je radila na filmu, uspeli da na platno prenesemo smisao za humor koji imaju Srbi i dostojanstvo da se suoče sa tragedijom. Zahvaljujem se svima koji se pojavljuju u filmu, jer su oni najbolji ambasadori vaše zemlje u bioskopima širom Kanade i Amerike. Nadam se da ćete uživati, a jedini razlog što smo snimili ovaj film je da vas zabavimo.

Da je kultna ličnost u Srbiji, i to 20 godina posle emitovanja „Tropske vreline“, Rob Stjuart nije ni znao. Sin mu je na „Vikipediji“ pokazao članak o tome. Mračnih devedesetih, narod je bio demoralisan i depresivan, rat je mirisao u vazduhu, inflacija obarala rekorde, bez viza nije moglo da se putuje, a spas od svakodnevnog sivila bile su tri sezone serije „Tropska vrelina“, u to vreme više puta prikazivane i reprizirane u Srbiji. Glavni junak sa konjskim repom u raskopčanoj šarenoj košulji „havajki“, izgledao je kao dečko iz našeg komšiluka. Još je i uspešno rešavao slučajeve. Na jednom zidu u naselju Žarkovo osvanuo je grafit „Sloteru Niče, Žarkovo ti kliče“ (inspirisao „Ateiste“ za pesmu „Sloteru Niče, Srbija ti kliče“), a lik Nika Slotera korišćen je i tokom studentskih protesta 1996/97. Poželeo je da snimi dokumentarac o ovom fenomenu i 2009. stigao je u Beograd. Bio je šokiran dočekom.

Na aerodromu su ga obožavaoci u havajskim košuljama dočekali ovacijama, a desetak studenata donelo je indekse da im Sloter „overi semestar“. Svi su hteli da se slikaju sa njim, dok je on mislio da ga zezaju, da nema šanse da je toliko popularan. Priznaje da mu je trebao ceo dan da ukapira kako su ljudi ozbiljni. Zašto je Nik Sloter srpski heroj u filmu objašnjavaju i rok novinar Peca Popović, Srđa Popović, Robert Nemeček… Tu je i snimak sa koncerta „Ateist repa“ u Novom Sadu, povodom 20 godina rada, na kome je gitaru sa njima u pesmi „Slaughteru Nietzsche“ svirao Stjuart i tako ispunio dečački san…

NIK SLOTER: ULILI STE MI SAMOPOUZDANJE

PET minuta pre projekcije dokumentarca „Slotera Nika za predsednika“, koji je dobio prvu nagradu na Zagreb film festivalu u kategoriji dokumentarni film, pitali smo Roba Stjuarta šta se dešavalo sa njim u međuvremenu.

• Karijera mi napreduje sve bolje i bolje – pohvalio se za „Novosti“ Nik Sloter. – Neki producenti u Americi i Kanadi čuli su za ovu priču i, mada mi je bilo potrebno tri godine da završim film, karijera mi je ponovo krenula uzbrdo. A znaš zašto? Zato što mi je cela Srbija ulila samopouzdanje i uradila da mnogo bolje razmišljam o sebi. Zato sam hteo da uzvratim uslugu i ulijem Srbiji samopouzdanje da se oseća još bolje.

* Kako objašnjavate ovoliku popularnost u Srbiji?
– Ne moram da objašnjavam, samo uživam. Ovo je fantastično. Zaplet radnje filma i jeste zašto sam ja toliko popularan ovde. A da li smo zaista odgovorili na to pitanje, neka prosude gledaoci.

* Da li je ikada u Kanadi za vama bila ovakva histerija?
– Ne, ovo je potpuno jedinstveno, to vam garantujem!

* Hoćete li ponovo svirati na koncertu?
– Privatno ne sviram, ali ako me „Ateisti“ sa kojima posle idem na pivo, ponovo pozovu da javno nastupimo, prihvatiću.

* Da li ste probali ajvar koji ste po dolasku dobili na aerodromu?
– Nisam još. Toliko sam zauzet da čak nisam ni spavao.

* Na čemu ste, „red bulu“?
– Da, „red bul“, kafa, cigarete…

* Kakvi su vam planovi?
– Nikad ništa ne planiram. Mislim da ću snimati TV seriju kad se vratim u Kanadu, ali, neću sada o tome da razmišljam. Hoću da uživam dok sam u Srbiji!