Ник и Илир: Глава у Тирани, машта у Тузима
1 min read
Илир Мета и Ник Ђељошај у Тирани
Пише: Иван Милошевић
Док су министри одбране и полиције, Предраг Бошковић и Мевлудин Нухоџић, данас обишли границу према Албанији, Ник Ђељошеј, предсједник општине Тузи, је отишао до Тиране, гдје се срео са својим предсједником Илиром Метом. Није јасно да ли су Бошковић и Нухоџић испратили Ника до Божаја и пожељели му срећам пут и успут обишли граничне патроле војске и полиције или су га чекали да први чују шта им је Мета поручио. Било како било, интересантно је да су се ова два догађаја поклопила, а пошто смо свједоци да у посљедње вријеме нема случајности у политици, мора да постоји неки разлог што је обилазак границе био истога дана када и сусрет великих пријатеља Ника и Илира у Тирани.
По томе шта је Илир поручио из Тиране, односно да ће Албанци наставити да буду подршка евроатлантским интеграцијама у Црној Гори (читај Милу и ДПС), може се закључити да је Илир посавјетовао Ника да много не маше са могућим изласком из коалиције са ДПС-ом. То је Ник прије неки дан изјавио када се министар културе Александар Богдановић мало залетио више него што је требало, па поручио Албанцима да мање машу албанским заставама по Малесији. Изгледа да је Илиру важније да ДПС и њен вођа још понешто ураде за Албанце, него да се маше заставама по Малесији. Пажљив и брижљив овај Мета, чим је нешто начуо да се Ник нешто јогуни против Мила и ДПС, позвао га је на по један коњак („Скендербег“) и да успут посавјетује да мало сачека са заставама и раскидом колиције са ДПС-ом. По Илировом суду очигледно да је за то још рано и треба се стрпити док се не добију још који уступци са ДПС стране.
Углавном, Албанци и на овом примјеру показују гдје им је глава и да је она тренутно у Тирани, гдје се припремају нови рецепти за ненасилно освајање туђих територија. Након Космета, па и Прешева и Бујановца, очигледно да и маштају о Тузима са дјеловима Подгорице. Око тога Албанци немају дилема, што говори о њиховој националној снази и слози која је неопходна за реализацију крупних политичких пројеката. Истина, због тога им се нема шта замјерити, јер они раде оно што и треба да раде. Бришу границе између свога народа и раде све што могу да га територијално, као и духовно, споје и учине што компактнијим.
Ма колико то изгледало апсурдно Албанци могу послужити као примјер и Србима из Црне Горе шта треба да раде док је овај режим овакав какав је, односно дише и дјела антисрпски и антиправославно. Наравно, мора се објединити око једног човјека, око једног центра и дјеловати јединствено. Међутим, Србима као Србима, то је највећа мука над мукама. Ујединити Србе, па и ове из Црне Горе, око било чега прави је Сизифов посао. Они се тренутно у Црној Гори прогоне саопштењима и немају намјеру да у том тјерању поклекну, док не „изгину“ до посљедњега. Због тога се и не треба чудити што се Ник и Илир из Тиране задовољно рукују и смјешкају. Јер док је њима оваквих Срба, ето њима ДПС дарова и уступака. Не сумњам да ћемо ускоро присуствовати и свечаном отварању ДПС поклона, а тада мислим да ће се добар дио Срба у Црној Гори запитати шта то би и да ли је то могуће? Могуће, Срби, могуће, јер са нама оваквима све је (не)могуће!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
KADA BI MORAO DA BIRAM PRIJE BIH IZABRAO DA MI NIK BUDE PREDSJEDNIK NEGO NUHODZIC ILI BOŠKOVIĆ. ZA MILASA DA NE PRIČAMO.CASAN COVEK SE M O R A BORITI ZA SVOJ NAROD I NJEGOVE SIMBOLE. DA JE DOŠLA BRNABICKA DA SAVJETUJE SRBE U CRNOJ GORI BIO BI POTRES OD 10 stepeni.
Лијепо ли је виђет да се мисли из своје главе.
Зборим ја,младости нам српске треба!
… A da mi za malo zaboravimo na “ arnautske fantazije“ i vrnemo se onom ključnom problemu, problemu svih naših problema!
Da vidimo KAKO, ZAŠTO, POD KOJOM SILOM NEUPITNOM Srbi iz srpske Crne Gore, i Crnogorci oni pravi, ne i ova monenegrinska fukara, zašto oni uporno i protvi sebe, mazohistički, glasaju nenarodni i antisrpski režim jedne skoro pa privatne banana države!???
Da se za promjenu pozabavimo sobom, uvijek nama kriv neko drugi!?
Хиљаду пута је речено,улазак младих,поразима некомпромитованих Срба у политику,престанак
поправљањеа Црње и Горе за туђ грош,тијесна координација са званичним Београдом и рјешавањеве права и положаја Срба уласком у Владу НДЦГ и/или коришћењем Уставно-правних механизама.
Остало је прдњава прича.