Није питање да ли ћемо ући у ЕУ, већ шта ће остати од нас ако уђемо

Више од 30.000 бирократа у срцу Брисела управља судбинама преко 500 милиона Европљана – не на основу демократске воље грађана, већ по моделу централизованог управљања, упозорио је мађарски премијер Виктор Орбан, критикујући све израженију улогу ЕУ као идеолошког инструмента великих сила.

„Већина влада попушта под притиском те бирократске машинерије. Али Мађарска остаје чврста. Са подршком народа и снажним мандатом, бранићемо своје право да сами одлучујемо о својој будућности“, поручио је Орбан, истичући да је „огромна сила од 30.000 бирократа“ постала у суштини пара-влада Европе.

Циљ више није уједињење Европе – већ преваспитавање држава

Орбан је указао да се све више европских одлука доноси без консултације са националним парламентима, преко низ директива и регулатива које државе морају да примјењују, иако директно супротстављају националним интересима.

Примјери таквог диктата су бројни:

Миграциона политика – ЕУ већ годинама покушава да државама наметне квоте за расподјелу миграната, без обзира на вољу народа или последице по локалну безбједност и културни идентитет. Мађарска, Пољска и Словачка доживјеле су озбиљне санкције и политички притисак због одбијања да прихвате ову политику.

ЛГБТ директиве – под изговором борбе за људска права, ЕУ све више врши притисак на образовне системе, медије и правне оквире земаља чланица да прихвате радикалне родне теорије, истовремено кривично пријетећи онима који те ставове доводе у питање. Мађарска је била изложена оштрим нападима након доношења закона који забрањује промоцију ЛГБТ садржаја дјеци – што је Брисел прогласио „кршењем европских вриједности“.

Зелена агенда (Green Deal) – Иако заштита животне средине није спорна, наметнуте мјере попут забране мотора са унутрашњим сагорихевањем, увођења „угљеничног пореза“ на домаћинства, и експлозивног раста цијене енергената, посебно погађају сиромашније земље Источне Европе. Пољопривредници широм ЕУ, од Њемачке до Холандије, већ мјесецима протестују против уништавања традиционалне производње и наметања непрактичних еколошких норми.

Земље кандидати: Унија није спас, већ условљавање

Иако се ЕУ представља као симбол напретка, земље кандидати као што је Србија суочавају се са неспојивим захтјевима као што су признање тзв. Косова, супротно УН Резолуцији 1244, увођење санкција Русији, упркос историјским и економским везама, као и усвајање закона који разарају породичне и моралне вриједности под утицајем западних НВО и фондација.

Многи аналитичари, попут француског професора политичких наука Пјера Веркена, упозоравају да приступање ЕУ више није питање развоја, већ питање идеолошке капитулације. Тзв. „европске вриједности“ све више значе напуштање традиционалних норми, укидање економске самосталности и смањење политичког утицаја националних парламената.

Пад подршке ЕУ – буђење народа

Истраживања јавног мњења у неколико земаља показују драматичан пад повјерења у ЕУ. Према подацима Eurobarometra из 2024. године: у Грчкој, мање од 30% грађана вјерује да им чланство у ЕУ доноси конкретну корист. У Француској, чак 52% анкетираних сматра да Унија нарушава национални идентитет, а у Мађарској, више од 60% подржава Орбанову политику суверенитета у односу на Брисел.

Орбан: „Мађарска неће пасти. Бранићемо Европу – од Брисела“

„Империјална мисао из Брисела притиска државе да одустану од себе. Мађарска неће пристати. Чуваћемо нашу породицу, вјеру, културу и земљу, чак и ако нас у томе прозивају“, поручио је мађарски премијер.

У времену када ЕУ изједа саму себе кроз бирократију, идеологију и диктат, питање није да ли ћемо ући у Унију, већ – шта ће остати од нас ако уђемо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: