„Није наше, нашли смо“: Миго тврди да није учествовао у прању новца

Бивши градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић данас је у Вишем суду у Подгорици приликом контроле оптужнице о “случају Коверта” казао да његове улоге у извршењу кривичног дјела прања новца нема и да она не постоји. Због изостанка субјективног елемента бића овог кривичног дјела односно недостатка умишљаја он је предложио да се поступак против њега обустави, пише Побједа.

Са друге стране, специјална тужитељка Лидија Вукчевић је истакла да у конкретном случају постоје бројни докази, како субјективни тако и објективни елементи бића кривчног дјела за које се терети Стијеповић. Она је навела да суд има основа да прихвати понуђене доказе и дозволи да се у даљем току поступка утврђује кривица како Стијеповића тако и осталих окривљених.

Ванпретресно вијеће Вишег суда којим је предсједава судија Радомир Ивановић ће након тајног вијећања и у законском року од 15 дана донијети одлуку да ли ће прихватити доказа тужилаштва или обуставити поступак против бившег градоначелника Подгорице Славољуба Стијеповића.

Оптужени Стијеповић је подсјетио да првостепени суд брине не само о томе да ли има доказа већ и да ли су они довољни за потврђивање оптужнице.

“У конкретном случају, више је него јасно да не постоји ниједан доказ за основану сумњу да сам починио кривично дјело за које се теретим. Кривично дјело прање новца се врши једино и исккључиво директним умишљајем да сам хтио извршење кривичног дјела а у конкретном случају нисам знао, нити сам могао знати да новац потиче од криминалне дјелатности”, казао је Стијеповић.

Он је указао и да суд мора цјенити субјективни елемент јер су сви елементи бића кривичног дјела равноправни а без постојања једног од њих нема ни кривичног дјела.

За Стијеповића је упитно и то што Апелациони суд у укидном рјешењу упућује на законодавство земаља англосаксонске правне традиције а којима не припада Црна Гора.

“У том смислу указујем на судску праксу Апелационог и Вишег суда које су у овој години донијели више обустава кривичних поступака због непостојања доказа. Да ли има или нема доказа утврђује се на рочишту контроле оптужнице. Због тога цјеним да је оптужница гдје се докази цјене само по квантитету неодржива. Ова оптужница не садржи нити један доказ па је ирелевантна оцјена доказа и по квалитету и по квантитету јер докази у овом случају не постоје”, казао је Стијеповић.

Он се осврнуо и на исказ свједока сарадника Влатка Рашовића у вези његове улоге учешћа у конвертовању новца и истакао да његове улоге нема.

“Истичем да моје улоге у извршењу кривичног дјала прање новца нема и да она не постоји. Ово је потврђено и исказом Рашовића који је до детаља описао како је са осталим окривљенима извршио конверзију. На основу тога се може утврдити да персонални и материјални докази нису исти у односу на мене и у односу на остале окривљене. Рашовић наводи да активну улогу и задатке осталих шест оптужених изузев мене , гдје ме помиње у само једном моменту и то када узима коверту од мене”, казао је стијеповић.

Он је на крају навео да за конвертовање новца у банци није знао и да у том није имао никаквог удјела.

Такође, предложио је да се поступак против њега обустави усљед недостатка доказа.

За разлику од Стиејповића, тужитељка Вукчевић је навела да је СДТ понудило довољно доказа да се Стијеповић, исто као и остали оптужени, изведе пред суд.

Она је нагласила да је СДТ у истрази прикупљало како персоналне тако и материјалне доказе на основу којих је оцјенило да су сви окривљени, до степена основа сумње извршили кривично дјело за које се терете.

“За Виши суд су сви основано сумњиви осим Славољуба Стијеповића. Виши суд је овог оптуженог издвојило из тог догађаја цјенећи да на његовој страни не постоји субјективни елемент бића кривичног дјела, док Апелациони суд указује да се субјективни елемент утврђује у контрадикторном поступку”, подсјетила је Вукчевић

Она је навела да сви докази који су прикупљени, прије свега исказ свједока сарадника Влатка Рашовића на детаљан начин описује на који начин су оптужени предузимали све радње па и Славољуб Стијеповић.

“Имајући у виду хронологију догађаја да су долари дати у коверти и нису конвертовани у еуре на начин који је предвиђен платним прометом односно гдје је непходна потврда да се ради о легалном новцу. Затим инсистирање Стијеповића да конвертовање новца изврши Душко Кнежевић у својој банци, потом враћање конвертованог новца и састајање овог оптуженог са свједоком Вукићевићем на паркингу а не у канцеларији и преузимање новца у кући Кнежевића упућује на закључак да су се у радњама Славољуба Стијеповића стекли како субјективни тако и објективни елементи бића кривичног дјела прања новца”, казала је тужитељка Вукчевић.

Она је указала да су остали оптужени у овом предмету као и Славољуб Стиејповић терете на основу истих персоналних и материјалних доказа за прање новца.

“У овој фази поступка поступање суда не треба да буде брана да се о овом расправља на главном претресу јер је СДТ пружило довољно основане сумње да су се Стијеповић и остали окривљени извршили кривично дјело стављено им на терет”, казала је она.

Тужитељка Вукчевић је подсјетила да је одбрана Стијеповића у супротности са исказом свједока сарадника Рашовића као и материјалним доказима.

“Уколико ово вијеће уважи разлоге Апелационог суда, има довољно основа да се у овој фази поступка оцјени да је Стијеповић извршио кривично дјело а на шта упућују сви достављени докази”, казала је тужитељка Вукчевић.

Он је поновила да самтра да оптужница садржи све елементе у односу на Стијеповића и да суд има основа да је прихвати и дозволи да се у даљем току поступка утврђује кривица како Стијеповића тако и осталих окривљених.

Вијеће подгоричког Вишег суда је почетком марта обуставило кривични поступак против Стијеповића, који је у афери ,,Коверта“ оптужен за прање новца у саизвршилаштву, док је потврдило оптужницу против Душка Кнежевића и запосленика у Атлас банци због стварања криминалне организације и прање новца.

Оптужница је, осим против Кнежевића, потврђена и против Бранислава Тодоровића, Живка Шљиванчанина, Тамаре Крџић, Горана Грујовића и Томице Кнежевић, због истог кривичног дјела и прања новца у саизвршилаштву.

Међутим Апелациони суд је уважио жалбу Специјалног тужилаштва и укинуо дио рјешења у односу на Славољуба Стијеповића и вратио предмет Вишем суду на поновно одлучивање.

“Извођење на суд без доказа извор штете за окривљеног и његову породицу”

Оптужени Славољуб Стијеповић је казао да контрола оптужнице служи и да се спријечи извођење окривљеног на суђење и непријатност коју производи тај потез, а кад не постоји довољно валидни докази за оптужење.

“Контрола оптужнице треба да допринесе и спречавање извођења окривљеног на главни претрес за разлику од парничног поступка у којем тужени није дужан да приступи суду. Свако извођење на главни претрес извор је огромне штете и непријатности како за окривљеног тако и за његову породицу”, казао је Стијеповић.

Он је подсјетио да је поступак контроле оптужнице установљен како би у првом реду олакшао посао на главном претресу.

Стијеповић је самом почетку излагања указао да је Правни факултет завршио 1981. године а неколико година касније положио и државни испит због чега се приликом коментарисања доказа позивао на прописане законске одредбе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: