Није каснио на Косово: Трибина о Краљевићу Марку привукла велику пажњу махом младе публике
Марко Краљевић и Муса Кесеџија, насликао Владислав Тителбах, око 1900. (Фото: Википедија)
Не, није Марко Краљевић касно на Косово стигао.Окаснио је Јанош Хуњади и то на другу Косовску битку 1448. године. Нема историјских података о односу Марка Краљевића, кнеза Лазара и Косовског боја 1389. године, а све у вези с тим је плод доцније епске перцепције.
Шта је истина а шта мит у вези са једним од најпознатијих и, у нашем народу најомиљенијих, личности српске епске поезије, у понедељак увече је у Културном центру Новог Сада, окупљеној публици у којој су доминирали млади људи,говорио доц. др Борис Стојковски, историчар.Наслов трибине гласио је „Марко Краљевић – од историјске личности до епског јунака”
У историјским изворима он није оставио нарочито великог трага, барем не у мери у којој би се то могло очекивати с обзиром на његову популарност, али његов посмртни „живот” и легенда о њему трају до данашњих дана – рекао је Стојковски.
Марко је потекао из породице Мрњавчевић. Био је син краља Вукашина и господар Прилепа. После очеве погибије у Маричкој бици 1371. године наследио је краљевску титулу, постао је османски вазал и управљао једним подручјем у Македонији.
Доласком на престо цара Уроша Петог 1355. године, Мрњавчевићи су се већ били наметнули као најзначајнија владарска кућа. Марку, човеку од поверења цара Уроша, поверена је дипломатска мисија пошто је 1360. године избио рат између Србије и Дубровника.
Дубровачки документи су први поуздани писани траг о Марку у историјским изворима. Мада мировни споразум није склопљен, Марко је издејствовао неке повољности за српску страну: успео је да ослободи призренске трговце који су били заробљеници у Републици Светог Влаха и узео је део заложеног породичног сребра, тзв. поклад краља Вукашина – навео је аутор трибине.
Док је краљ Вукашин још био у животу, постојала је намера да се Марко ожени хрватском девојком из великашке породице Шубића уз посредовање босанског краља Твртка Котроманића, али успротивио се Папа протестним писмом „због удаје за сина величанственог српског краља шизматика” и није дао дозволу за тај брак.
Марко се оженио Јеленом Хлапен, кћерком Радослава Хлапена, значајног великаша и господара Бера и Водена и првог суседа Мрњавчевићевих земаља. После смрти моћног српског цара Стефана Душана 1355. године, који је земљом владао 24 године, уздигао Србију на ранг царства и извео је на три мора, уследила је и смрт цара Уроша 1371. године која је донела веома немирна времена.
U Markovo vrijeme nije bilo Josipa da vam da naciju,a ni danas Durmitorci nijesu crnogorci .
Pošto 90% đece liči na ujčevinu, može se slobodno reći a da se ni malo ne pogriješi da je Marko bio crnogorac jer mu je ujčevina bila sa Durmitora, a ujak vojvoda Momčilo sa Pirlitora. Ali se kod nas isto tako kaže da si odande odakle ti je žena, pa je Marko možda bio odakle i Hrapeni:) Blago ludim srbima, o čemu oni razmišljaju:)
ne postoje crnogorci u markovo vrijeme.