Није да нијесмо знали

Пише: Слободан Савовић

Када сам на почетку афере коверат на порталу ИН4С тврдио да смо сви ми Миго, дочекала ме салва критика.

Између осталог је речено да је Миго и мени ваљао, и да сам увриједио просвјетне раднике критикујући њихову потребу за кеш ловом. И био задовољан реакцијом мојих колега, јер су живи просвјетни радници и даље се сјећају значаја свог позива за ово друштво. На страну критике на мој рачун. Спреман сам на разна подметања и неразумијевање онога о чему пишем.

А није да нијесмо знали у каквом просвјетном систему радимо. Није да нијесмо знали да су преко ноћи уведене реформе имале за циљ стварање новог човјека у Црној Гори. Па то нам је и један ранији министар јавно казао . Стварање новог грађанина Црне Горе. Грађанина покорног који ће све што му се сервира од стране нове партијске већине прихватити као вриједност овога друштва. Као сопствену вриједност. Па и сам Миго узимајући коверат са новцем није вјеровао да ради ништа лоше. Вјеровао је да брани државу. И тачка. Као што се и нама осталим грађанима вјечне куће Црне Горе сервира теза, да свака критика или макар јавно изговорена ријеч доживљава као лоша намјера. И угрожавање еуроатлантског пута Црне Горе. А такви грађани се етикетирају као отпадници и противници. И добар дио јавности је прихватио такве етикете.

Није да нијесмо знали све ово. Јер смо прихватили да учимо наше ученике по новим моделима. И ја сам прихватио заједно са осталима. Знате како је изјавио Томас Ман за Хитлерову Немачку? „ Не постоји црна и бијела Немачка.Постоји само један дио који је повјеровао ђаволу и зметнуо се на ту страну“. Ја као просвјетни радник (у првом лицу једнине , да ме опет не би прозивали) сам доприносио ђавољем путу Томаса Мана у Црној Гори. Нијесам довољно гласно и довољно храбро и довољно аргументовано просвјетљивао младе умове мојих ученика. Комформистички сам се приклонио опортуном ставу већине који каже : шта ја могу да промијеним? Од мене ништа не зависи. И томе сам учио моје ученике. И не помаже ми министров говор изречен у гимназији… да не пристајемо да нас сведу на број и форму. Узалуд министре , већ сте нас свели управо на то.

Није да нијесмо знали како треба да се понашамо као просвјетни радници. Не може се само декларисати против. Лоше је бити читаво вријеме против. Онда смо пристали да будемо као они против којих смо. То се извините на изразу зове кукавичлук. Вјечито тражење изговора. Просвјетно хомо сапиенс мора јавно да искаже став за . За које то вриједности овога друштва се залаже. И када протестује и када предлаже, просвјетни радник мора бити за нове вриједности.

Мора преузети одговорност. Пред собом и својим позивом. Одговорност пред својим ученицима. Одговорност пред читавим друштвом. Морате рећи за што сте? За које то вриједности се залажете? Јер није да нијесмо знали да ћемо сви ми једног дана стати на свијетло испод уличне лампе. А тада кад то буде морате рећи за што се борите?

Прочитајте још:

Чемпресе за партију

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: