Ни мрднули да спасу живот пацијенткиње са оперисаним срцем: Хитна помоћ у два наврата одбила да изађе на терен

Хитна помоћ у два наврата одбила је да изађе на терен по позиву породице, као и медицинске сестре из Дома здравља, па је пацијенткињу са оперисаним срцем до Клиничког центра Црне Горе пребацио приватни санитет, гдје је хитно оперисана због животно угрожавајућег стања, пишу Вијести.

Супруг пацијенткиње, који је поднио кривичну пријаву против Завода за хитну медицинску помоћ и директора те установе, захтијевао је од надлежних детаљну информацију о томе ко је и на основу какве процјене одбио да пружи медицинску помоћ, иако је два пута био упознат са историјом болести, тренутним стањем и тегобама.

“Спреман сам да идем до краја како бих остварио моралну и сваку другу сатисфакцију, јер се на крају све своди на то да моја супруга данас не би била жива, а наша малољетна дјеца остала би без мајке, да нијесам имао да платим санитетски превоз или нашао слободно возило у кратком периоду”, стоји у документима и препискама са надлежнима које је породица доставила “Вијестима”.

Подгоричко Основно државно тужилаштво (ОДТ) прије десетак дана поднијело је оптужни предлог Основном суду у Подгорици против љекарке С. С. Пријава је, како су саопштили, поднијета због основане сумње да је починила кривично дјело – неуказивање љекарске помоћи, тако што је, “противно својој дужности, одбила да укаже љекарску помоћ лицу А. В., које се налазило у непосредној животној опасности”.

Из Завода за хитну медицинску помоћ “Вијестима” нијесу одговорили на питања у вези са овим случајем и другим жалбама пацијената који тврде да им љекари често објашњавају да због година или других разлога, треба да дођу сами у просторије Хитне. Упитани су и да ли су измијенили и на који начин интерна правила тријаже.

Ни позив колегинице из Дома здравља није био довољан

Супруг пацијенткиње у дописима надлежнима, али и у кривичној пријави коју је поднио ОДТ-у против Завода за хитну медицинску помоћ Црне Горе, директора Вука Никовића као одговорне особе у тој здравственој установи и НН лица или више њих, који су контактирани путем броја 124 у два наврата, наглашава да је А. В. кардиохируршки оперисана у септембру прошле године. Након непун мјесец, прецизира, у раним јутарњим сатима, имала је јак нагон за повраћањем, а таква ситуација поновила се пет пута. А. В. је, наводи њен супруг, три пута у потпуности изгубила свијест.

“У 06.18 часова позвао сам Хитну помоћ. У тим тренуцима моја супруга је била у потпуности малаксала, није могла ни да остане у сједећем положају… Објаснио сам ситуацију особи која се јавила на телефон и на то сам добио одговор да морамо сами да је доведемо до Хитне помоћи. Објаснио сам да је моја супруга оперисана са отварањем грудног коша, да сходно инструкцијама љекара не смије ни кад јој ништа не фали без помоћи сама да устане или легне у кревет… Нажалост, добио сам инструкције како би требало да је носимо. Захвалио сам особи која се јавила јер сам установио да Хитна помоћ неће мојој супрузи пружити медицинску помоћи која јој сходно људским и свим другим правима сљедује”, истакао је у дописима надлежнима.

Он каже да је његова супруга након тог разговора поново изгубила свијест, па се ситуација мало стабилизовала, док је он са комшијама покушавао да организује транспорт у сједећем положају на столици. Међутим, А. В. је поновно изгубила свијест и одустали су од транспорта и покушали да нађу приватни медицински санитет до Ургентног центра. Безуспјешно, наводи њен супруг, јер су сви већ имали заказане вожње у наредна два и по сата.

Он још каже да је у том периоду дошла патронажна сестра Дома здравља, која од изласка из болнице свакодневно обилази пацијенткињу како би јој дала терапију. Тврди да је и она око осам сати позвала Хитну помоћ, представила се и рекла гдје ради и саопштила да као медицински радник сматра да пацијенткињи неопходна хитна медицинска помоћ.

Супруг пацијенткиње прича да је иста или друга особа казала да не могу доћи и питала колико пацијенткиња има година. Уз помоћ патронажне сестре, успјели су да нађу приватни санитет који је био на терену и дошао за око 45 минута.

“У Ургентном центру констатују вјероватну перикардну тампонаду и хитно је спроводе на кардиохирургију, гдје је у најкраћем року (у року од пет до десет минута) уводе у операциону салу и спасавају живот, уз констатацију да је стигла у последњем тренутку”, нагласио је.

Породицу упутили на инспекцију

У одговору супругу пацијенткиње, Заштитник права пацијената хитне помоћи Саид Чекић и директор установе Вук Никовић обавјештавају да је доктор/диспечер дужан да узме анамнезу, односно обави информативни разговор са пацијентом о главним тегобама, одреди ред хитности, прегледа пацијента, одреди терапију, усмјери пацијента на даље поступање, а животно угрожене пацијенте транспортује до најближег ургентног центра на даљу дијагностику и лијечење.

Даље, појашњавају да доктор/диспечер из разговора утврђује ред хитности и у зависности од процјене и расположивости екипа даје налог за ангажовање тима за хитну медицинску помоћ за реализацију кућне посјете или даје смјернице за даље поступање пацијента. У обавјештењу се наводи и да пацијент има право одбити предложени медицински третман, те у том случају доктор нема право спроводити процедуре и поступке одређене по савременим принципима лијечења.

У одговору се цитира текст жалбе супруга пацијенткиње, али и изјава љекарке која тврди да није одбила пружање медицинске помоћи, већ објаснила да у складу са тријажном процјеном таквог пацијента треба довести у Хитну помоћ, при чему су дате инструкције како да се одмах организује транспорт до амбуланте гдје би била указана адекватна медицинска помоћ.

“С обзиром на то да се радило о неспецифичној симптоматологији, процијенила сам да се пацијенткиња са таквим тегобама не налази у животно угрожавајућем стању и да стога треба у приватној режији да буде доведена у амбуланту ради иницијалне дијагностике и лијечења. Саговорник није био заинтересован за кооперативност, већ је инсистирао да се поступи по његовом нахођењу и прекинуо је телефонски разговор”, цитира се изјава љекарке.

Заштитник права пацијената упутио је породицу пацијенткиње да уколико су незадовољни налазом по приговору, може да се обрати здравственој инспекцији у складу са Законом о правима пацијената.

Супруг А. В. у кривичној пријаво истиче да “нажалост, докази о здравственом стању моје супруге тога дана указују на то да сам ја као саговорник (у првом разговору) био у праву на томе што сам ‘инсистирао да се поступи по мом нахођењу’, а да не говорим о другом разговору када је игнорисана процјена медицинског радника који је дошао у редовну патронажну посјету.

“Да ли је у питању само сујета диспечара са којим смо разговарали, незнање, нестручност или небрига о стању пацијената, зла намјера, пословни протокол Завода за ХМП ЦГ да се не излази на терен осим да се констатује смрт или нешто остало, надам се да ће утврдити истрага, уз вјеровање да постоје елементи за покретање кривичног поступка”, нагласио је он.

Љекарска комора обећала помоћ из својих надлежности

Супруг А. В. обраћао се и Министарству здравља, Заштитнику људских права и слобода, те Љекарској комори. Министарство здравља прослиједило му је изјашњење Завода, у којем су тврдили да је спроведен поступак код Заштитника права пацијената и доставили објашњење које су претходно послали и супругу пацијенткиње.

Љекарска комора обећала је да ће у оквиру својих ингеренција тражити да се утврди идентитет лица са којим је супруг пацијенткиње, у тешким тренуцима, имао комуникацију и да се у односу на ту особу предузму законске мјере.

“Ваше искуство указује да систем мора да предузме одређене превентивне мјере попут снимања позива који се упућују Заводу за хитну медицинску помоћ од стране грађана, како се ове, по живот опасне ситуације, не би поновиле”, написала је, поред осталог, предсједница Љекарске коморе Жанка Церовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: