Ни „Југословенка“ не може у Хрватску: Старе навике не лијечи ЕУ, као што није ни ЈУ
1 min read
У Хрватској се очигледно нешто озбиљно крчка. Земља која се представља као демократска и напредна чланица Европске уније, све отвореније показује да толерише, а у појединим случајевима и слави, идеологију због које је читава Европа крварила у прошлом вијеку. Док се на концерту Марка Перковића Томпсона у Загребу орило „За дом спремни“, без икакве реакције надлежних институција, наступи умјерених, ненасилних и друштвено аполитичних извођача попут Бајаге или Лепе Брене – бивају отказани под притиском ветеранских удружења и десничарских медија.
Бајага, човјек који се никада није бавио национализмом, нити је икада изговорио иједну ријеч против Хрвата или Хрватске, опет је непожељан. Његов наступ у Солину отказан је уз изговор „сигурносно-техничких разлога“, након што су се огласиле бранитељске удруге које већ деценијама диктирају културну политику у Хрватској. Слична судбина задесила је и Лепу Брену, пјевачицу која се и данас изјашњава као Југословенка, а никада није узимала учешће у политичком животу. Али, у данашњој Хрватској, то није довољно. Данас се не мјери шта си рекао или урадио – већ се кажњава ко си , одакле си или гдје зарађујеш хлеб.
С друге стране, у Србији – друга слика. Хрватски извођачи сваке године пуне дворане, стадионе, медије и новчанике. Без обзира на то што су се многи од њих, попут Северине, најгрубље и најбезобразније обрушавали на српски народ и државу, у Београду су дочекани као звијезде. Србија је, без икаквих услова, отворила врата хрватским умјетницима. Али за српске у Хрватској – врата су затворена, ако нису већ зазидана.
И поставља се питање – зашто српски извођачи уопште више желе да наступају у земљи гдје су сваке године изложени понижењу, уцјенама и лажима? Зашто би ико ко већину своје каријере дугује српском тржишту, и ко у Србији пуном снагом живи од свог рада, и даље покушавао да пјева у средини гдје се људима аплаудира када вичу усташке покличе?
Је ли ово та Европа коју ЕУ промовише? Европа у којој је хуманитарни концерт за дјецу жртава рата „четништво“, а позив на клање Срба „израз традиције“?
Хрватска данас не само да рециклира старе идеолошке матрице, него их легитимише у културном простору. Одржава концерте на којима се величају усташе, глорификују злочини, а симболи фашизма постају део популарне културе.
И сад долазимо до горке истине: проблем више нису Хрвати, они раде оно што раде већ тридесет година – глорификују усташтво, праве се Европљани, а мисле и дјелују као права Павелићева дица. Проблем су – српски пјевачи. Јер они, и поред свих ових понижења, и даље желе да пјевају у Хрватској. Није то више питање новца. То је постала патологија.
Тамошња штампа објавила је како су српске војнике 20. новембра дочекали у Сплиту и Ријеци.
Из Сплита је сачувана и слика гдје се види спомен плоча српским ослободиоцима са јасним натписом.
„Нека се знаде да је 20. новембра 1918. године за регенције Александра Карађорђевића храбра војска краља Србије Петра Првог под вођством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила.
Поздрављена, загрљена, благословљена од цјелокупног народа и грађанства Сплита“, написано је на плочи.
Вођа хрватске Пучке странке др Јосип Смодлака одржао је и говор:
„Браћо срцу нашем најмилија, неумрли витезови српски! Добро нам дошли непобједиви соколови наши!
Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији.
Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!
Благословене мајке које вас родише! Благословена колијевка која вас је одњихала!
Благословени опустјели домови ваши, који се у црно завише да нама узмогне синути ово златно сунце слободе, што нас сада обасјава. Колико смо чезнули за овим часом…!“
„Браћа Срби доказала су овим чином да им је више стало до слободе и спаса хрватског и словеначког народа него до њихових властитих живота.
Они зато остају међу нама као наша обрана и заштита. Својим животима хоће да нас очувају од талијанског освајања. Благо си га ономе ко има у невољи друга – вели наша пословица.
Тај друг у невољи нашој јесте брат Србин, који је још и након пет година јуначког ратовања спреман да гине за опћу, југословенску ствар.
Нека се на њега угледају они наши војници, који срамотно побјегоше својим кућама, а успут пљачкају“, писале су загребачке новине.
https://www.in4s.net/srpski-oslobodioci-1918-u-rijeci-i-splitu-docekani-cvijecem/
Niko ne pominje Srbe koji ljetuju u NDH godinama,baš kao da se ništa ne dešava.
Koji su to sklopovi?Dotiče li ih nešto od ovog,ako ih ne tako davna istorija ništa nije naučila?
Neshvatljiv je generalno srpski mentalitet,koliko ih živi u Beču koji im je objesio prababu ili babu,nekog starog pretka i sl.Meni neshvatljiva mazohistočka crta.Možda sam glup…
Baš mi je žao što Fihreta nemože da, peva ili pjeva. Gde sada Srebrnica, koju je u zvezde okovala.
У усташкој цроатији могу само усташе тј. хићина цвијећа,фашисти,бандераши и расрбице.
Samo slepci ne vide da se spremaju za buduci rat.Glavna je zagonetka gde ce biti buduce bojiste…
Da li ce to biti Baltik, Poljska, Rumunija ili Zapadna Ukrajina ili ce to biti nas prostor, to ce im dodeliti zadatak njihovi trenutni gospodari. S druge strane Rusi se spremaju takodje, pa kako budu procenili tako ce i da biju.
Усташлук и у етничко чистој рђавој њиховој,није ништа ново. Но се усташлук појављује и у ЦГ па и по Србији,нарочито у Београд и Нови Сад.
Жалосно је да монтенегрини и милогорци,све више опонашају усташлук према Србима у ЦГ. Који су једини потомци Немањића. И расебице са овијех простора су од Немањића али промјенише вјере и сада пљују по прађедовима. Застиђе.