Незаборавно пјесничко вече посвећено Милану Кнежевићу у Даниловграду

Књижевно вече Милана Кнежевића, промоција његове најновије збирке поезије „Нијеми дијалози“, одржано је 8. маја у великој сали Центра за културу у Даниловграду, која је била испуњена до посљедњег мјеста.

Међу више стотина гледалаца присутне су биле и познате личности из културног, јавног и политичког живота, предсједник УКЦГ Новица Ђурић, Момчило Вуксановић, др Божидар Бојовић, свјетски шампион у боксу Ратко Драшковић, политички челници Андрија Мандић, Небојша Медојевић, Владо Вуковић и други.

На почетку овог културног скупа одржан је минут ћутања Милану Ђуровићу, Милану Ђуришићу и Тодору Кољеншићу. Драган Копривица, који је и водио вече, у име свих присутних пожелио је да младог Милана Вукотића, који је у болници, подрже љекари и Бог да се сачува његов млади живот.

Проф. филозофије и пјесник, добитник награде „Марко Миљанов“, Драган Бојовић, између осталог је казао: „Једини, који је данас истински слободан у Црној Гори, јесте управо Милан Кнежевић, као парадигма слободе, који увијек има храбрости да каже истину.

Режимска хоботница га је упутила иза решетака из пуког страха, јер је његова ријеч за режим узнемирујућа. Милан Кнежевић је човјек са идентитетом, именом и презименом, а ми данас живимо у фикцији стварности и слободе, у фасадној демократији. Милан Кнежевић се не мири са издајствима и неслободом, пркосан је и храбар, и зна да узврати сваком тиранину. Његова ријеч и стих су истина и слобода, он ће као истински слободан човјек побиједити диктаторе нашег времена.“

Проф. др Драган Копривица указао је на чињеницу да је Црна Гора једина земља на Балкану, у којој по политички монтираним пресудама робује пјесник, професор српског језика, посланик и предсједник једне партије, и да је то сраман преседан за слободну мисао Црне Горе, у којој олигарси хапсе слободне људе и ствараоце. Нагласио је да робијање Милана Кнежевића шаље међународној јавности слику о диктатури у малој Црној Гори, у којој се не либе да на робију шаљу умјетнике и политичаре, и да их шаљу због режимског примитивног реваншизма преко монтираних политичких процеса.

Пјесник Ранко Јововић је са књижевне трибине у Даниловграду послао братску поруку Милану Кнежевићу, своме колеги пјеснику, и пожелио му да истраје у својим праведничким напорима, и да буде достојанствен на робији као и сви други прави пјесници и ствараоци. Између осталог рекао је и сљедеће:

„Мени је Милан Кнежевић и брат и друг, он је аристократа у радничком одијелу. Милан је друг-господин, осуђен вољом Господа да преживи у свом дјелу човјека, пјесника и политичара. Он се разумије у људску част, он живи за Част, и страда због Части, пун Духа и Етике, и никад се није уплашио ове биједне данашње власти видећи ову булументу нехуманих, разбојничких власника црногорске – поробљене Црне Горе. Милан Кнежевић, племић духа, поезијом и духом сарађује са Брехтом, Душком Радовићем и Браном Црнчевићем. Милан ће надживјети овај грозни вијек, и као човјек и као пјесник и политичар.“

Бећковић: Робија није нашкодила ниједном руском песнику, па неће ни Милану

Матија Бећковић је пред препуном салом, уз овације свих присутних, прво прочитао неколике своје тематске пјесме о слободи и неслободи, а потом о Милану Кнежевићу рекао сљедеће:

„Велика ми је част, што сам вечерас са вама, и што присуствујем овим поводом на оваквом скупу, каквог нема на целој Земљиној кугли.

https://www.facebook.com/dnpcg/videos/902626209910094/

Када су Александра Солжењицина молили да потпише једну петицију за одбрану једног руског песника, који је био у Сибиру, он је одбио рекавши: „Робија није шкодила ниједном руском песнику, па неће ни њему.

Неће робија шкодити ни Милану Кнежевићу! Он ће се том робијом поносити, а ми ћемо се те робије стидети. Та робија је срамота за нас, а слава за њега. Мало је песника у наше време, и у нашем веку, који су изборили такву част да га ухапсе! У нашем времену, то је могуће само овде, и када бисмо овај скуп приказали на неком квизу, и за оно најтеже питање ‘Све или ништа’ питали где се тај скуп одржава и поводом чега, не би било ниједног тачног одговора. Нико не би могао да се сети, да је могуће, да је то српски народ скупљен недалеко од Манастира Острога, који је дошао да брани једног песника, који је у затвору под Спушком главицом, а Спуж је одавно називан највећом срамотом насред Црне Горе, још док је био под Турцима, а Турке су онда наследили ти казамати, у којима сада чамује један храбар, паметан, даровит, млад човек.

Они су му учинили ту услугу, он има ту част да робује, да буде на правди Бога кажњен, а нико ко је невин страдао није побеђен, и нема ниједног скупа на свету, да мајка неког песника седи у првом реду, и да њен син буде у тамници.

И ако то слушају они који одлучују, они би направили велики гест, иако су се осрамотили што су га ухапсили, ипак би се мало рехабилитовали, када би га већ сутра пустили.

Нема никаквог смисла, упркос томе што сви знамо да је то бесмислено, да то тако мора бити, и то не постоји нигде другде. Ја не знам такав случај, јер о томе се писало и пише, а о овоме нисам чуо, не видим ни широм наше бивше државе, да се пише да је један песник у тамници.

Једном сам га видео, и срео, а једном слушао на том суђењу где је био. То је био говор какав ретко кад сам чуо да је неко говорио са оптуженичке клупе! Благо њему, а тешко нама“.

https://www.facebook.com/dnpcg/videos/902626209910094/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: