ИН4С

ИН4С портал

New life Montenegro

1 min read
Помоћи ође нема никоме, невјеста. Чак ни Богу кад залута у ове крајеве. И Свети Никола се био наусука’ па побјеже за Бари. Ође је берићет ако ти Господар и његове слуге помогну да се што брже суновратиш.

Илустрација

Пише: Мишо Вујовић

“Добар дан”!
“Добар дан”!
“Како вам можемо помоћи?”

Помоћи ође нема никоме, невјеста. Чак ни Богу кад залута у ове крајеве. И Свети Никола се био наусука’ па побјеже за Бари. Ође је берићет ако ти Господар и његове слуге помогну да се што брже суновратиш. Да ти скрате муке. Да те растерете сувишних добара, ослободе грча чувања иматка и сваког материјалног терета осим ћускије. А ћускија је метафора за поданике. ( Виђе ли ову ћускију од чоека, ама по њему сат можеш навит кад су избори)

Ође можеш бити слободан једино ка Иво Врана дворска луда, бивши пробисвијет и локални провокатор Књажев. Или као какав пјани кокот што му плот служи за онанију јер су се кокошке дале на луксузнију клијентелу.
Ође си слободан без иђе ишта на земљи, промајом у глави и танким прњама на ‘рбату. Слободан си кад ти се сви ругају а ти се њима поспрдујеш, свестан да си го и да те не могу скинути, а њих сврби свака невидљива закрпа. Њима се и најтањи штеп у очима види.Ти им се ругаш, а они се огледају у твојој спрдачини и лакоћи живота. Смију се своме дубоко закопаном страху. Смијех најјаче разбија кукавичлук, а зној га гоји, као квасац тијесто.

Свјесни су да, се оно што крију просипље на сваку страну. Од свега им за успјех потребан нос и гузица. А све се види од шава у карактеру до оног у мозгу и на гаћама. Највише им зјапе рупе које не излазе из главе, али их уста одају. И ту нема камуфлаже. Кад се зијева све зјапи од потиљка до веша и чарапа.
Ође и смрт траје у интервалима, ко шпанска серија у више досадних наставака. И њу растежу. Воле бар и лажно да их из сажаљења неко загрли. Крај постеље дефилују виђени и они који читав живот чекају ову прилику. Срећа што се по болницама не двори, али су засједе бројније по ходницима од жандармеријских из осамнаесте о којима брује незнавени надри историчари. А тек кад покојник сконча кад крену говори и драмски уздаси лелекача, па опет редови, осим ако другачије не нареде онима за хитне интервенције у покрету”.

“Господине ми смо друга врста сервиса….Рајско путовање је преко пута”,
“А шта то ви сервисирате, госпођице? 
Посрнуле или немоћне појединце? Жртве грамзивости, митомане или оне изневјерених надања у независне новчанике пуне народних пара!?
Бринете ли се о онима што по ваздан једу говна па се ту понешто приштеђели.
Или у ове још економичније, заћутале што не троше енергију кроз лапрдање и одбрану лоповлука”.

“Је ли гријех да су ови што бране државу од Срба препуштени тржишту рада!? Не сви. Али би их требало бар поштеђети шалтера и редова. Бар по једну значку да добију.

М I.
Монтенегрин први.
“Не знам о чему ви то зборите, драги господине. Критикујете а на вама је пола Галерије Виториа Емануела и најбоља Диорова колекција накита са најмужевнијим наочарима које ни код Делона нијесам виђела”!

“То су лични предмети и о њима је неучтиво расправљати. Једна водитељка, арогантног држања са недостатком циничног шарма свога оца питала је уочи референдума предсједника : – Одакле му сат?”

-Поклонио ми Хавијар Солана, лежерно је одговорио овај галијот из Растока, шаљући поруку какав ће бити исход гласања.

Тако ако ја вама будем одговорио на таква питања или ћете се удати за мене или мијењати мјесто боравка.

Но кад’ смо већ код тога ја и моји другови обезбеђујемо мир и напредак. Све што се заради ође се троши. И жирално, тога је мање због душманс,али кеша не фали и свега што треба…
И за пензије се издваја а сад још најављују мајске споменице. Биће опет по нашим плећима.
Кажу три врсте споменица. Тито је има једну и била је довољна да га чувају. Државна првог степена, то је за оне који су највише довели гласача на референдуму.

Државна другог степена за вишеструке повратнике на друга бирачка мјеста и ова најмасовнија за чуваре кутија и батинаше…”
“Добро, добро, али ми смо институт за стручну и савјетодавну помоћ…”
“Ада знам треба сам и ја да дођем у ваш расадник на калемљење, али пођох у Италију. И тамо ка’ у Италију!?
Италијански.

Једном бум, два пута бум,три пута бум…
Кад одједном трес затворише се иза мене”!
“И што би”?
“Ништа. Смјестише ме у Болате, то је чувени затвор у Милану.”
“Сједите, молим Вас ми таквог клијента до сада нијесмо имали. Обично су у питању шпекуланско- финансијски и статусни послови. У први мах сам помислила да сте се “дислоцирали” из Србије а нама догодине иду избори па треба на вријеме формирати неку групу. Без љекарских увјерења и тих тривијалности..Опростите слушам Вас”.
“ Лијепо ми је било тамо седам година. Наши људи, само мало мекши и темперамент им је еуфоричан. Воле да једу, прокријумчаре мало грапе и вина, жена није било али је Милано познат по пресвлачењу. Да не провалиш да није најбоља риба на свијет.”
“ Како? О чему ви причате”?

“ О преоблачењу у жену. Зову их транџе. А виђу да их и ође има само што се не труде да изгледају ко жене, мада и не морају.
“Шта би даље? Сва горим од нестрпљења?.
“Е даље можемо и насамо а ако инсистрираш званично ћемо али би те свакако интересовало о чему причам?”

“Само изволите. Ја бих најприје да овај пословни дио обавимо ође у хладовину, спуштићу ролетне, газдарица је у обилазак неких грин филд локалитета на сјеверу…”
“Е па видите, по угледу на моју васпитну установу у Милану, ријешио сам да отворим ланац луксузних ресторана у затворским установама. То би био пројекат јавно приватног партнерства. За почетак Спуж и Доброта. Идеја је следећа, драга госпођице, јеловник би био у духу традиције, са искључиво домаћим особљем и могућношћу фотографисања са угледним личностима на привременом раду у ресторану New Life.

Замислите да госте дочекују Господар као шеф персонала и ДиКеј као шеф кухиње. Роћен ливрејисан поздравља угледне руске званице, бивши министар туризма служи искључиво ракове, Мугоша кртолу из црепуље…А због Катнића би се чекало на сто по пола године. Он би био задужен ко скадарлијска врачара за гледање у длан!
Ето зато њима треба помоћи да оду и напокон нечему добрим да допринесу али и да дигнемо туристичку понуду.

А тек гушта у Котору :

“Коноба Свето&Син инвестмент оф Завала”.
Кркљанац, како би се одужили Црној Гори. Какав Монте Карло и бакрачи тукли би их са три рексторана уз обновљену Јусовачу са огњиштем и веригама.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “New life Montenegro

  1. … Sjajno!
    Literatura … Kako se i o;jekuje od jednoga Vujovića.
    Ako nijesmo najgori, onda smo najbolji! … Vujovići, ozrinićki.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *