Невоље због (не)памети

Пријети нам реална могућност да ће нас убрзо затрпати енормна количина глупости која најчешће долази са депонија владајуће политичке партије… Наиме, овај пут њен аутор је Александра В, позната као „Црвенкапа“, која је тобож нешто натуцала о – пази сад – „држави Шангај“, тамошњем образовном ситему кога би, није згорег а она топло препоручује, требало да мало боље простудира Шеховић ако тежи да „наш“ образовни систем брзих дана опет процвјета у комунистичку зданију.

Овдје се, заиста, ради о крајње нејасним излетима у још магловитије теме које, иоле здраворазумски резоноване, показују се да немају ни главу ни реп. Ех, због чега је то тако…

Можда је Александра В. само настојала дати изјаву у којој, заправо, неће ништа рећи? Изјава због изјаве, кад смо већ, у заносном историјском моменту имали – „lart pour lart.“ Управо тако, посланица је сва предата умјетности, она не види и не разумије даље од поезије, па јој зато тако катастрофално иде са, нпр., географијом. Међутим, није само о томе ријеч.

Настављајући у препознатљиво критичком тону, поменута препознаје како „држава Шангај“ иде толико далеко у поштовању својим добрих наставника и педагода, да их чак и војно одликују, што овима подиже морал и неријетко отвара просторе у којима обично бивају и материјално награђени. Због свега тога, а и многочега другог, Шеховић би морао и требао да изблиза проучи образовни систем „државе Шангај“, и гарантовано би тек онда докучио зашто се у нас напредни и модерни предлози – ма којој друштвеној области били упућени и ко год иза њих стојао – увијек већ искривљено интерпретирају те насумично извлаче из контекста како би се на њих бацило неко друго свијетло, е опет све зарад мизерних политичких интереса. И поред свега тога, остаје да се питамо у коју зону спада ова фантастична изјава посланице Александре В.

Није нам и не може бити непознато, што се балканске политичке сцене тиче, да свака владајућа партија обавезно има свог политичара који је задужен да производи чисту глупост, том методом доводећи јавност у положај опште збуњености, и богме параноидности. Није уопште једноставно са оваквом и изјавама сличним овој изаћи накрај? Увијек се питамо – како?, зар је могуће?, чему ово?, итд… Политика, ма како год је третирали, мора моћи од себе манифестовати макар трунку озбиљности и нормалности.

Вулин је недавно Србији појаснио како му је искрено жао што је говорио истину поводом мистериозног поријекла стана, да би у нашем, домаћем случају и на овом брдовито-црном терену (ријеч је коауторки на првом уџбенику за IV разред гимназије – програм: црногорски језик), посланица А. В., министра просвјете упутила ништа мање до на примјер „државне Шангај“, будући да је код њих уочила сву напредност која овдје недостаје, а у тој мисија потпомогла се књигом „Невоље због памети“, јер је бити иновативан и савремен, једнако бити оклеветан и осуђен. Тачно, само на осуђеничким клупама нису, Александра, ДПС видовњаци и хуманисти, добри револуционари и друштвени борци, што је и логично ако помислио да таквих у тој партији и нема!

(Какобило, можда није лоше да „држава Шангај“ покуша један експеримент у коме би омогућила Александри В. да се опроба и као главни уредник приручника из зоологије, нешто на трагу фантастичног приручника из зоологије с којим се у коауторству са Маргаретом Губер поиграо један сањар какав је Борхес.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: