Насловна Насловна Неуобичајена блискост режима у Београду и Подгорици, а све на штету Срба...

Неуобичајена блискост режима у Београду и Подгорици, а све на штету Срба у Црној Гори

14

sanda-raskovic

Предсједница Демократске странке Србије Санда Рашковић-Ивић оцијенила је, у интервјуу за портал ИН4С, да је на дјелу покушај асимилације Срба у Црној Гори, те да Србија има право и обавезу да води рачуна о положају и безбједности својих сународника, гдје год су они аутохтони народ.

Она је казала да је на дјелу обрачун са српским наслеђем у Црној Гори, који се спроводи са јасном намјером да се овдашњи Срби асимилују.

Излаз је у подршци и одбрани Срба из Црне Горе, својим културним и духовним институцијама, као и у јачању њихових политичких представника, те упорној борби за промјене и побољшање положаја читаве заједнице. У томе је неопходна и стална присутност државе Србије на овим просторима, у смислу подршке очувању и афирмацији српског идентитета, као легитимног интереса“, истакла је Рашковић-Ивић.

Она је навела да ДСС, док не буде у прилици да формира и утиче на државну политику Србије, има сарадњу и гаји дугогодишње блиске односе са Новом српском демократијом коју предводи Андрија Мандић.

Наравно, пуну подршку пружамо, у мјери којој можемо, и институцијама српског народа у Црној Гори, попут Матице српске и епархија СПЦ“, казала је Рашковић-Ивић.

Према њеним ријечима, неуобичајена је блискост и топлина у односима између водећих људи режима у Београду и Подгорици.

Плашим се да у тој блискости лежи одговор на нечињење и затварање очију званичне Србије пред покушајима мајоризације и тихе асимилације од стране власти у Подгорици, након раздвајања некадашње заједничке државе. Тачније, као да постоји прећутна сагласност за такве процесе иако су они одлика само ауторитарних режима“, казала је Рашковић-Ивић.

sanda-ri-profoto-13-595

Она сматра да Србија треба да напусти узалудни и понижавајући пут еврофанатизма, да ојача ингеренције своје суверености и да на међународном плану активно учествује у проналажењу партнера и савезника са којима можемо да остварујемо сарадњу на обострану корист.

Само тако бићемо способни за дуготрајне изазове који ће нас чекати у процесу борбе за очувања територијалног интегритета Србије“, истакла је Рашковић-Ивић.

Србија да напусти понижавајући пут еврофанатизма

1.Оцијенили сте да је Србија на добром путу да у потпуности постане бриселска колонија. Колико и на који начин патриотски блок, који сте формирали, може да спријечи један такав сценарио?

Током кампање за избор предсједника ДСС-а наступила сам са платформом о неопходности окупљања и заједничког наступа свих снага на јавној сцени који су свјесни погубног пута на којем се Србија налази. У првом реду, то се односило на ДСС, покрет Двери и угледне личности које осјећају обавезу и одговорност, да понуде алтернативу садашњој неодговорној државној и националној политици коју спроводи тренутна власт у Београду. Са таквим програмом, добила сам апсолутну већину унутар моје странке, а процес окупљања патриотског блока, започели смо Божићним прогласом, у којем смо дефинисали основне постулате наше будуће политике, а иза кога су стале ДСС, Двери, као и велики број национално одговорних интелектуалаца попут академика Косте Чавошког, пјесника Гојка Ђога и Рајка Петров Нога, професора др Јасмине Вујић, др Мила Ломпара, др Милоша Ковића, др Часлава Копривице

Овим смо хтјели да покажемо како смо спремни да исправљамо сопствене грешке из прошлости, попут оне са последњих парламентарних избора 2014., када су национално одговорне странке изашле расцепкане, а да при том ни једна није успјела да пређе цензус иако смо имали подршку од око 15% бирачког тијела. Да би апсурд био већи, тиме су грађани Србије, који се са више од 50% противе уласку у ЕУ, а са преко 75% сарадњи са НАТО, остали без политичких заступника у Скупштини који управо имају такве програмске ставове.

sanda-ri-profoto-7-595

Ово је био последњи тренутак да се окупи патриотски блок и својим дјеловањем покуша да спријечи даљи суноврат државе ка ЕУ и потпуној предаји Косова и Метохије. Данашња бирократизована бриселска Европа, под доминантним утицајем Берлина, није мјесто у којем би Србија била третирана равноправно и са уважавањем за њене интересе. Напротив, њихови званичници су нам више пута ставили до знања, да нас не виде тамо у скорој будућности, а да до тада ми морамо да испунимо читав низ понижавајућих услова, којима би се одрекли своје територије и пристали на редизајн сопственог идентитета, не били на тај начин показали да смо постали морално-политички подобни за пријем у њихово друштво.

Сматрам да то није интерес Србије. Уосталом, оног тренутка када је највећи број земаља чланица ЕУ, признала независност једног дијела наше територије који се налази под привременом окупацијом, оне су почеле да дјелују директно против интегритета и суверенитета наше земље, а то се на читавој планети третира као непријатељски гест. Дакле, да би могла да афирмише своје интересе, Србија мора да напусти узалудни и понижавајући пут еврофанатизма, да ојача ингеренције своје суверености и да на међународном плану активно учествује у проналажењу партнера и савезника са којима можемо да остварујемо сарадњу на обострану корист. Само тако бићемо способни за дуготрајне изазове који ће нас чекати у процесу борбе за очувања територијалног интегритета Србије.

Додатно отежавајућа околност за све нас је тренутна власт у Београду, која је своје личне интересе и опстанак везала за испуњавање свих услова и без алтернативност пута, наметнутог од појединих спољних центара моћи. Зато је један од кључних државних интереса, њена што бржа смјена, како би се спријечила да и даље разара све виталне структуре друштва.

Ђукановић би да асимилује Србе

  1. Како гледате на то да су Срби у Црној Гори безмало постали грађани другог реда – укинут је српски језик, протјерују свештеници СПЦ, преименују улице са називима српских великама, Гаврило Принцип назива терористом….

Када се напусте вишевјековни историјски циљеви, а живот у заједничкој држави то јесте био за велику већину народа који је живео на просторима садашњих територија Србије и Црне Горе, неминовно долази до снажних траума за све учеснике у таквој операцији. Последице таквих одлука неминовно ће оставити дубоке ожиљке и у менталитету и у јавном простору.

 Milo Djukanovic- Aleksandar Vucic 03

Да је било мудрости међу политичким и интелектуалним елитама у Црној Гори, након њеног осамостаљивања, они би све учинили да сложено друштво у коме живе, што пажљивије интегришу. То је подразумијевало, пуно уважавање чињенице да је данашња Црна Гора мултиетничко и мултиконфесионално друштво, у коме Срби чине око 1/3 становништва, гдје српским језиком говори релативна већина грађана, а да је институција од највећег повјерења у јавности СПЦ са своје четири епархије. При том, Срби су историјски стварали садашњу Црну Гору, присутни на овом простору као старосједеоци, тако да не може бити говора о њиховом мањинском положају, већ само о конститутивном.

Међутим, умјесто градње мостова између заједница и прихватљивог суживота, владајуће структуре су се опредијелиле на концепцију стварања антагонизама и изазивања тензија. То никако не може бити добро за будућност једног друштва. Додатни проблем ствара и методологија изградње црногорског идентитета код једног дијела владајућих структура као доминантно антисрпског. Негирајући сваку везу са српским идентитетом и традицијом, то доводи до гротескних ситуација, попут покушаја за изградњом насилних лингвистички и историјских конструкта, који немају никакве научне основе и утемељеност. С друге стране, такав приступ легитимише обрачун са српским наслеђем у Црној Гори, који се спроводи са јасном намјером да се овдашњи Срби асимилују. Зато је неопходно уклонити све што чини темеље нашег идентитета, не би ли нам се егзистенција учинила неподношљивом и тиме олакшала елиминација из јавног живота, те прихватање тренутног стања као непромјенљивог.

Излаз је у подршци и одбрани Срба из Црне Горе, својим културним и духовним институцијама, као и у јачању њихових политичких представника, те упорној борби за промјене и побољшање положаја читаве заједнице. У томе је неопходна и стална присутност државе Србије на овим просторима, у смислу подршке очувању и афирмацији српског идентитета, као легитимног интереса.

  1. Званичне статистике власти у Црној Гори кажу да је број Срба у државним органима пет пута мањи од учешћа у становништву. На то, као и на остале примјере апартхејда, из Београда нема реакције. Напротив, власти у Подгорици се доживљава партнерским и пријатељским. Како то коментаришете?

Неуобичајена је блискост и топлина у односима између водећих људи режима у Београду и Подгорици. Рекло би се да ту постоји много дубља повезаност него што су само добросусједски односи. Заједничко присуство кошаркашкој утакмици једног београдског клуба, обострани контакти са потенцијалним инвеститорима из арапских земаља који су прављени преко једног контраверзног бизнисмена за којег постоје индиције да је у пословним односима са овим политичарима, те један опскуран медијски мешетар познатији по комбинацијама са особама из кримогених структура, а који за обојицу уводи амбијент линча и обрачуна у јавној сфери. Исти медији, штампани и електронски, су у Црној Гори и Србији ударне песнице режима. Сувише коинциденција да би све било случајност.

ALEKSANDAR VUCIC I MILO DJUKANOVIC

Плашим се да у тој блискости лежи одговор на нечињење и затварање очију, званичне Србије, пред покушајима мајоризације и тихе асимилације од стране власти у Подгорици, након раздвајања некадашње заједничке државе. Тачније, као да постоји прећутна сагласност за такве процесе иако су они одлика само ауторитарних режима.

Србија има право и обавезу, да као матица свих Срба, води рачуна о положају и безбједности својих сународника, гдје год су они аутохтони народ у свим државама на простору Југоисточне Европе, што ће и чинити када се промијени садашњи режим који своје пословне комбинације ставља изнад националног и државног интереса.

Пуна подршка НОВОЈ и Мандићу

  1. Колико је положај Срба у Црној Гори, али и у региону, у фокусу дјеловања ДСС-а и патриотског блока. На који начин, по Вашем мишљењу, треба бранили интересе Срба у Црној Гори и у региону?

То је наша примарна стратешка агенда. Сматрам да је неопходно формулисати јединствену српску културно-идентитетску политику, којом ће наше богатство у регионалним, етнолошким, лингвистичким и конфесионалним диференцијацијама, претворити се из недостатка у предност. Хоћемо да подстакнемо осјећај солидарности, ма гдје и у којим државама живјели, једни за друге. Да поново повратимо оно са чим су наши славни претци живјели, са много мање средстава међусобне комуникације, а то је да су нам побједе и пораз заједнички. Да научимо да се помажемо међусобно, да се што више упознајемо, да се подстичемо и будемо ослонац. Да нам Бора Станковић, Стефан Митров Љубиша, Милош Црњански, Петар Кочић и Владан Десница буду дио јединственог културног наслеђа.

Andrija Mandic 1

Само тако ћемо постати респектабилан и поштован народ на овим просторима од свих наших сусједа.

У том смислу, као политичка странка, ДСС, док не буде у прилици да формира и утиче на државну политику, има сарадњу и гаји дугогодишње блиске односе са Новом српском демократијом коју предводи Андрија Мандић. Наравно, пуну подршку пружамо, у мјери којој можемо, и институцијама српског народа у Црној Гори, попут Матице српске и епархија СПЦ.

  1. Очекујете ли јаче притиске на ДСС и патриотски блок да се одрекнете Косова и Метохије, дигнете руке од Срба у региону и окренете леђа Русији?

Притисака је било и наравно да ће их бити све више, како будемо јачали наш утицај на политичкој сцени, али то је нешто што очекујемо и нашта смо спремни. Оно за шта нијесмо спремни, то је да се одрекнемо својих увјерења, ставова и идеологије, па ако хоћете и самих себе, због компромиса, материјалних привилегија или комада власти.

dveri-dss

Сматрам да је концепт који ДСС баштини на политичкој сцени исувише важан, да би се компромитовао ситним људским слабостима или задовољењем сујете. Нашем народу је неопходна десна, конзервативна политичка снага, национално одговорна, али са друге стран модерна у комуникацији, грађански утемељена у културолошком смислу, која разумије и познаје процесе који се одигравају у савременом свијету, а зна да прави разлику између савезника и оног који то није или између привремених интереса и дугорочне стратегије.

Изнад свега, најважније нам је стална афирмација и еманципација нашег народа и државе. То је политичка мисија ДСС.

14 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Ово је право освежење на српској политичкој сцени…Ако је бар мало повукла од покојног оца, а види се да јесте, онда за српску опозициону сцену има наде

  2. 0
    0

    Nažalost, teško će DSS u skorije vrijeme doći na vlast u Srbiji. Možda bi zato bilo bolje da se postigne neki dogovor sa Vučićem, jer je Milo to očigledno već uradio.

  3. 0
    0

    Nema ovdje dobra nizakoga,ako procitamo od cega zivimo zadnjih godina i ko donosi „svjezi“ novac u ovu drzavu nema tu dobra nikome.jer drzave koje svoj budzet pune tako kako pune nesreca je zajednicka i velika.

    
    
    Службе руше процес против Шарића

    Mislim da je svima jasno gdje smo danas ali nikako gdje cemo biti sjutra,jer saradnja kriminala i vlasti na najvisem nivou se nastavlja i to sada vise nego ranije,bez obzira sto ljudi u policiji rade svoj posao ,medjutim ni oni sami nemogu sve ,kada ih drzava i postavlja i razresuje duznosti.Slucaj Velibora Dzomica je najbolji prikaz za to ,jedna banalna i uopste nevazna stvar se podigla na medjudrzavni nivo a slucaj Saric se bagatelizuje.
    Naravno da je i dace u buducnosti ova politika biti tako sprovodjena to je Djukanovicu naredjeno a Krivokapic je tu samo da doliva ulje u vatru,i u Srbiju nije bolje,svaki iole patriotski covjek nema sto da trazi tamo evo vec skoro 80 godina,a ako se i kojim slucajem negdje i proboije sve se radi da se skloni.
    Antisrpstvo je na nasim prostorima postalo moda cak i obicaj,poslovni ljudi mogu biti samo mafijasi ,jer jedino oni imaju novca,( mali broj je tih koji se mogu pohvaliti da su sami nesto stvorili mad ih ima) ,odakle zar o tome treba diskutovati.
    kako rece onaj ministar prije 20 godina „novac smo sakrili ali necmo kazatui gdje“
    i to je navece i nabolje cuvano obecanje ove „demokratske vlasti“,nadgradnja se vidi.
    Za ocekivati je i dalje provokacije i napadi na Crkve manastire isve sto imamo i sto nam je identitet,da ce u Srbiji biti bolje cisto sumnjam ,medjutim treba se nadati,sto se nas tice mi cemo doci kao u vrijeme PETRA I sada Svetog Cetinskog ili ispred toga vremena ,kada cese ubijati ljudi medjusobom a to ce voditi samo jos vecem zakrvljenu i mozda gradjanskom ratu ,to nam Milonja sprem u nadi da sacuva imetak,ili mozda Blazo bude inagurisan za kralja,jer podrsku CPC.
    Zato Srbi Crne gore cuvajte svoje obicaje,cuvajte se politicara bilo onih koji zastupaju Srbe ili nekih drugih,na ovim prostorima sve je to ista druzina,nema u njima duha Svetoga Save nego Djordja Sorosa,a njemu neka Miras pooje psalme jer bez toga krvnika ni ova avetinja nebi bajala kroz Crnu Goru donoseci nesrecu narodu i drzavi koja ga je dovela da lakse sprovodi i unistava narod ,pa kako se god izjasnjavali,to se mora shvatiti!
    Sanda Raskovic Ivic ima mozda postene namjere,medjutim oni koji bi trebali da je podrze to ekonomski nece uraditi ,a verbalna podrska u ovim prostorima ne znaci nista ,bar danas!

  4. 0
    0

    Шта да каже Санда о политици кад је она само фиктивни председник ДСС,зна се ко вуче конце у ДСС,Андреја Младеновић……..Они никада неће ударити на СНС,ово је само шарена лажа за народ не би ли прескочили цензус да се залебе сви на рачун наивних националиста.Изласком Војислава Коштунице,само је име остало од ДСС-а

  5. 0
    0

    Све је добро казано у интервјуу, мада од тога Срби у ЦГ немају неке вајде. Свака част ДСС-у, али једини се Борис Тадић обртао на нас, обичне смртнике! Тако, да док је ове власти у Србији, тешко да ће иком бити боље!

  6. 0
    0

    Мила и Вучића је ујединио новац. Ујединило их је заједничко учешће у криминалу и заједничка веза са криминалцима. Онога дана кад је Вучић дочекао Мила у Србији са највишим државним почастима, човјека који је признао да је Косово шиптарско, који је ударио на суверенитет братске Србије, свакоме је било јасно да је Александар Вучић продана душа, нула прекрижена! Да не помињем трговину око изручења Шарића, Вучићеву поновну женидбу итд…

  7. 0
    0

    Dr Rašković-Ivić je u velikoj zabludi što razmišlja o saradnji sa NOVOM, pa Mandić se do juče grlio i ljubio sa Nikolićem i Vučićem!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here