Још у 2015. години је угледни аустријски институт WIFO (Austrian Institute of Economic Research in Vienna) предвиђао да ће у року од 5 година штетне последице санкција и контрасанкција коштати ЕУ око 100 милијарди евра и довести у ризик око 2 милиона послова.
Овај податак је објављен у европском издању познатог америчког недељника Њузвик, гдје се наводи да је један дио штетних последица услиједило због смањења робне трговине и инвестиција, а други због смањења доласка руских туриста у ЕУ.
Како наводи лист, штетне последице ће више погодити мање земље (Smaller countries however are likely to be much worse affected…), а на овај извјештај (WIFO) се позвао и Европски парламент у 10/2015.
Примјер Хрватске
О наведеним трагичним последицама писао је недавно и хрватски Вечерњи лист, истичући да откад је ЕУ 2014. Русији увела економске санкције, „хрватска се робна размјена с том земљом срозала 50 посто“, с посебним освртом на пословање домаће компаније Агрокор.
„Откад је Еуропска унија 2014. Русији увела економске санкције, Хрватска се робна размјена с том земљом срозала 50 посто. Некако је истодобно, за хрватско господарство најзначајнија и најмногољуднија домаћа компанија (Агрокор) највећи дио дуга узела управо у Русији (највише се задужила код руских банака). Неусклађеност вањске политике државе с њезиним реалним господарским интересима управо и јест била тема прошлотједног брифинга руског велепосланика Анвара Азимова, који је изравно прозвао Агрокор као твртку којој је Русија помагала кад јој је било потребно, а неизравно хрватску државу због трговинских односа и политике према Русији.
Тиме је Азимов објелоданио оно што је у Хрватској већ дуго познато, а то је чињеница да пословање Агрокора није питање судбине његова власника, него ствар ширега националног интереса. Бројке које поткрепљују ту чињеницу неумољиве су“, наводи се у чланку Вечерњег листа и додаје да годишњи приходи Агрокора износе око 6,5 милијарди евра, што је упоредиво с девизним приливом од туризма; дуг Агрокора према финансијским институцијама износи око 3,5 милијарди евра (25,5 милијарди куна), али већи системски значај има дуг према добављачима који је у првих девет мјесеци прошле године досегнуо износ од 16 милијарди куна (2,20 милијарди евра).
„Значи на промет од 6.5 миљарди укупни дуг Агрокора је 5,7 милијарди (3,5+2,20). Не наводе, а не бих се изненадио да Агрокор има огромне неизмирене обавезе и према држави или пак запосленима“, наводи аутор чланка, додајући да у случају да се дуг не враћа, улагачи у ПИК обвезнице постају власници 90% посто Агрокора.
„Гледано појединачно, већину изложености према међународним кредиторима, 1,5 милијарди еура, представља Агрокоров дуг руским банкама и то мањим дијелом ВТБ-у, а већим Сбербанку“, закључује Вечерњи лист.
Референце:
http://europe.newsweek.com/russian-sanctions-could-cost-europe-100-billion-328999
http://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/BRIE/2015/569020/EPRS_BRI(2015)569020_EN.pdf
http://www.vecernji.hr/kompanije-i-trzista/todoricev-agrokor-ceka-restrukturiranje-i-vlasnicko-preslagivanje-1151133
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da li je Ok da neko kaže koliki je bio kurs rublje prije sankcija i koliki je danas…ili kolika je portošnja ( za ishranu) u procentima, po glavi stanovnika bila prije sankcija i kolika je danas…ne razumijem potrebu ovih unesrećenih likova da budu veći rusi od pravih rusa ili veći srbi od pravih srba …kopija je uvijek kopija…i još nešto jako je simptomatično da veliki broj ovdje ordinirajućih sa omalovažavanjem govore o ljudima i političarima iz srbije , liše ultradesničara…šta je povod tome ljekari bi vjerovatno dali svoj sud.