• Свијет

Несаница у Бриселу: Шта ће бити с Француском, да ли је измакла контроли?

1 min read

3 месеца ‎ ИН4С

Фото: АП

У Бриселу пате од несанице због могућности да националисти дођу на власт у Француској, јавља „Политико“ позивајући се на неименоване званичнике Европске комисије.

Француска је променила пет премијера за протекле три године. Последњи, Себастијен Лекорни, био је премијер само 27 дана а његов кабинет је трајао само 14 сати. Све више се чини да се „друга по реду највећа привреда еврозоне измакла контроли“, наводи бриселски лист.

Председник Емануел Макрон нема већину у парламенту, па се суочава са притиском да распише нове изборе. Уколико се то деси, победа Марин ле Пен и њеног Националног окупљања изгледа „сасвим могућа“, додаје „Политико“.

Тиме би у Паризу на власт дошли евроскептици и „крајња десница“, а њихов утицај у темељним институцијама ЕУ би појачао „популистичке гласове“ из Мађарске, Чешке и Словачке.

Европском савету „главобоље“ већ задају мађарски премијер Виктор Орбан и словачки премијер Роберт Фицо, а ускоро би требало да им се придружи победник најновијих чешких избора Андреј Бабиш.

Бабиш је већ најавио укидање плана о снабдевању Украјине муницијом, оспоравање планова НАТО да повећају војну потрошњу, као и противљење Зеленој агенди Европске комисије, што критикује и Ле Пен.

Чини се да свака чланица ЕУ пролази кроз „популистичку фазу“, каже директор програма за Европу и Русију у лондонском трусту мозгова „Четем Хаус“, Грегоар Рус.

„Једино чему можемо да се надамо је да се та поглавља не десе свима истовремено“, додаје он.

Ако и Француска почне да блокира предлоге Комисије, „људи не могу да замисле на шта би то личило“, каже један званичник ЕК, који је тражио да остане анониман.

Највећи проблем би представљао губитак Макроновог „реторичког вођства“ по питању Украјине, каже неименовани високи функционер у влади једне ЕУ земље. Иако Француска није највећи донатор Кијеву, Макрон највише агитује за подршку Владимиру Зеленском и инвестирање у заједничку европску одбрану, а без њега би „све то постало потпуно упитно“.

Кога год Макрон именује за новог мандатара у петак, суочиће се са истим проблемима као и његови претходници. Француска се већ годинама налази на ивици дужничке кризе, а њен јавни дуг као удео у БДП-у је трећи највећи у Европској унији, иза Грчке и Италије. Иако то Паризу знатно ограничава маневарски простор, ни левица ни десница не желе да гласају за предлог Макроновог буџета за 2026.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: