Непристајању политичара да побиједе сујете и међустраначке и личне зађевице нема краја

Пише: Јово Пејовић

У свом дугогодишњем друштвено-политичком раду био сам у прилици да сарађујем са великим бројем бивших и садашњих веома утицајних актера на политичкој сцени Црне Горе. На питање мог блиског пријатеља да ли се чујем са неким од њих одговорих:”То што се не виђам и чујем са многима од њих није зато што их мрзим или што сам са њима, не дај Боже, у свађи већ зато што поштујем себе.”

Оно што те живот научи, школа неће никада, истина је од које треба полазити и у одабиру свог пута, али и људи са којима ћеш дијелити неке животне вриједности. У коментару на једну од мојих бројних колумни мој пријатељ и дугогодишњи саборац у борби за слободну Црну Гору написа:”Док је трајала борба против ДПСа, надали смо се нечему, сада када повјеровасмо да наши дођоше више се не надамо ничему.” Више ме је забољела ова реченица која долази од једне високо моралне личности, него све неправде са којима сам се сусријетао, али теже од свега је што они који одлучују у наше име и када би добили овакву поруку никада је не би разумјели као добронамјерну. За њих би она била злонамјерна и уперена против њих лично.

Нико се не би сагласио да је истинита и примјерена актуелном тренутку. Непристајању политичара да побиједе све сујете и међустраначке и личне зађевице ради добра Црне Горе и њених грађана нема краја. И одакле год долазили, са врха или са дна каце, они по правилу функционишу по једној те истој свађалачкој матрици. Зато и преговори око будуће и сваке сљедеће владе у ситуацији када више нико неће бити у прилици да је сам саставља, водиће се са циљем да се договор не постигне све док се не задовоље унутарпартијски интереси и личне сујете. Лакоћа са којом политичари манипулишу са осјећањима својих гласача је запрепашћујућа. Са некима од њих смо све пробали, а да нијесмо ни ми ни они схватили да је њихов брод одавно отпловио. За све оне који су вјеровали да је Црна Гора постала слободна и своја наступило је велико разочарење због лакоће којом су политичари оптуживали једни друге и обесмишљавали тековине те велике и дуго очекиване побједе. Ма ко чинио нову владу једно ће остати исто и то нико не доводи у питање. У њој ће и даље већински бити они који ће умјесто ДПСа ићи у Брисел и на Запад по налоге, а они други ће се немушто бранити да у томе неће учествовати. И што се битно промијенило у односу на оно што је до сада било, сем што је ове године у августу баш освјежило? Но, ипак треба вјеровати док год буде мрака, биће и сванућа, али нажалост и нових посрнућа, па чак и тамо гдје се то до сада најмање очекивало.