Неправедно протерана и „оклеветана“ биљка – велика шанса за српску пољопривреду

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Конопља је стабло и извор живота, вишеструко захвална и издашна једногодишња биљка а човечанство за то зна већ 10.000 година. Облачила је и хранила човека вековима, кажу да је посредно омогућила откриће Америке. Од њених влакана правила се неподерива једра и ужад која су омогућавала да једрењаци доплове до других континената.

Конопља је вековима била главна сировина за прављење шивење одеће, њено семе служило је да утоли глад становника Старог света.

По обиму корисности и употребе мало која биљка може да се такмичи са конопљом: она је лек, енергент (био гориво), грађевински материјал (даске, паркет, намештај), сточна храна, од ње се може направити папир, биодизел, па и оружје (лукови за стреле). Процењено је да постоји више од 20.000 начина употребе конопље и око 200.000 конкретних производа који би од ње могли да се праве.

У Србији је уз одобрења Министарства пољопривреде, данас је могуће гајити тек четири пет сорти индустријске конопље, због чега држава губи милијарде долара и могућност да се обнове и развију села.

Повод да све ово пишем је силна полемика која се на друштвеним мрежама развила поводом фотографије припадника Југословенске војске у отаџбини који са аутоматском пушком „брани“ поља конопље. Ту фоткографију је први објавио наш познати публициста и истраживач Бане Гајић, што је био повод за расправе о конопљи .

Тако смо дошли и до подсећања да је на папиру од конопље штампана 1455. Гутенбергова Библија. Америчка декларација о независности из 1776. очувана је до данас у оригиналу захваљујући папиру од ове драгоцене биљке.

Кажу да је конопља била узрок заваде Рима и Картагине који су се борили за превласт над тржиштем ове изузетне биљке. Краљеви и краљице су се сахрањивали у одежди од њеног сукна, а краљ Карло Велики је донео први закон о њеном узгоју. Сви поданици су били обавезни да је гаје јер је имала важну улогу и у миру и у рату.

Конопља је и у српској историји била врло значајна биљка, центар једног богатог друштвеног живота истиче др Јан Кишгеци, у својој студији „Конопљи хвала“, за коју је илустрације начинио ненадмашни Мартин Јонаш, сликар који далеко надмашио наивну уметност у коју га сврставају. За конопљу се везују многи обичаји, веровања пословице, изрека и то показују и илустрације великог Мартина Јонаша.

Из својеручних записа нашег великана Раше Попова види се да је 1940. године у Србији било двестотитне „кудељара“ тј. како то појашњава Кишгеци предузећа која се баве прерадом конопље. Све до 1952. године у Војводини и Србији конопља се гајила на површини око 70.000 хектара. Др Кишгеци напомиње у својој књјизи да се конопља гајила у Србији и у доба Немањића о чему сведоче поједини детаљи на бројним фрескама, забелешке и цртежи чак на маргинама црквених књига, али и орнаменти на предметима за кућну употребу – ћуповима, чинијама, бурадима ….

Кишгеци је у поменутој студији, коју је издао „Нолит“, деведсетих гоидна прошлог века, напоменуо да је конопља гајена готово свуда, у Војводини, Мачви, Колубари… Кишгеци каже „ а на целом Балканском полуострву није било бујније конопље него што је у котлини Јужне Мораве и то од Лесковца, преко Врања, Бујановца, Прешева до Гњилана“.

У белешкама Раше Попова, које је користио на научном скупу „Ренесанса конопље“ одржаном септембра 1996.године на Новосадском сајму, записано је „лако смо се одрекли конопље у животу само једне генерације!“ Уз тај запис стоје и подаци који илуструју пад производње. Конопља је у периоду 1948 до 1952. године гајена на 70 хиљада хектара, од 1953 до 1957. године на 40 хиљада хектара, а од 1958 до 1968. године на 20.000 хиљада хектара. У периоду од 1978. 1982. године конопља се гајила на 4.227 хектара, записао је Попов. Данас се гаји на тек нешто више од 600 хектара.

На том научном скупу речено је да би само за потребе фабрика папира у тадашњој Војводини требало засадити 17.000 хектара конопље Чуло се и да је ова биљке неоправдано занемарена. Тај прогон конопље започиње током прошлог века и поред њених непобитних заслуга. Да ли је то само зато што се у њеном цвету могу наћи и психогене супстанце? Човечанство заборавља да је склоно разним опијатима од памтивека. Шта су вино, пиво, разна жестока алкохолна пића, дуван, медицински морфијум, таблете за смирење…? Свакако да конопљин цвет није једини разлог пораста наркоманије, што је недавно признато у Уједињеним нацијама. Наиме, Комисија за наркотике Уједињених нација следила је препоруку Светске здравствене организације и индиректно су признале медицинску корист канабиса. То би могло да подстакне науку али и привреду.

Конопља расте као самоникла биљка, али се такође већ неколико хиљада година узгаја широм планете, што је резултирало изузетном варијабилношћу врсте. О тој варијабилности, говоре и белешке Раше Попова. Постоје три варијанте исте или сличне ботаничке врсте:

– Cannabis sativa (која је узгајана искључиво у Европи),
– Cannabis indica (биљка из Индије) и
– Cannabis ruderalis (самоникла у југоисточним деловима централне Азије).

Цаннабис сатива, за разлику од хашишне или индијске конопље, не може се злоупотребити за производњу дроге због ниске концентрације психоактивне компоненте ТХЦ-а (0,3%) у цвету, што омогућава њену легалну производњу и употребу. Управо ова биљка са ниско концетрацијом се некада масовно гајила у нашој земљи и на њу се односе горе наведени подаци . У нашим условима од ове индустријске конопље могу се добити приноси зрна до 1.000 кг/ха и приноси стабла до 10 т/ха. Садржај уља у зрну је око 30 одсто а садржај влакна у стаблу такође око 30 одсто. На мојој земљи, на четири хектара расте два милиона стабљика.

Судски спор у вези случаја Јовањице послужио је за даље одвраћање пољопривредника и становништва од производње и употребе индустријске конопље која је и храна и лек. Отпор целог система је зато још већ.

Србија на пола милиона хектара може да гаји конопљу и да мноштво ствари не увози. Када би ускладила прописе са законима који важе у земљама ЕУ, у Србији могло да се сади и још тридесетак сорти индустријске конопље.

Данас се у медицини конопља најчешће употребљава као лек против стреса, губитка апетита, мучнине изазване хемотерапијом, ради ублажавања последица од тешких болести, у лечењу жутице и других болести јетре, тешког затвора, хроничног реуматизма, аутоимуних болести, мултиплекс склерозе, против маларије, реуме, за смањење нивоа шећера у крви, за јачање мишића срца и др.“

Зна се да је семе веома квалитетно као храна. Може се користити сирово, пржено, млевено и цеђено. Богат је извор свих 20 аминокиселина, укључујући и 9 есенцијалних које организам не може да произведе. Садржи витамине А, Б1, Б2, Б3, Б6, Ц, Д и Е. Млевено семе је доста постојано, може да остане свеже и неколико месеци. Од брашна се меси хлеб, праве колачи. Конопљино уље од семена је орашастог укуса зеленкасте боје. Спречава повећање нивоа лошег холестерола, витализује, убрзава зацељивање рана, смањује упалне процесе и задржавање воде у организму, побољшава имунолошке функције, негује кожу и косу.

Знајући за све ово и фотографија са друштвених мрежа, четника у борбеном ставу у пољу са индустријском конопљом, која је захваљујући Банету Гајижу, изазвала толике реакције, много више значи и говори.

Светска берза у Оџацима

Др Јан Кишгеци, у свој студији описује и постојање међународне Берзе конопље у Оџацима, крајем 19 века. Ова берза је утицала светске цене конопље. Из Оџака су објављивање преко часописа „Die Woche“ актуелности и цене на тржишту конопље. Агенти страних компанија долазили су у Војводину и куповали недељно и по 200 товара конопљиних влакана (приближно 10 вагона). Та берза која је имала светски значај привукла и преваранте, па је у новинама забележено да су смутљивци из Прага, ојадили пољопривреднике и уместо извозног посла деценије, направили превару деценије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: