Непотпуна тумачења Горског вијенца

Пише: Слободан Милић
Једне ноћи за пуног мјесеца, у кревету, преврћући мисли, једна се издвоји, тргла ме моћно. Одмах устадох и почех да записујем реченице. Ако се одмах не запишу до јутра би одлепршале у заборав.
Мисао се кретала и окретала око тумача Луче микрокозма и Горског вијенца. Схватио сам да нијесу сва тумачења почињала од темељних философских идеја оба спјева, а посебно Горског вијенца. Што сам више размишљао био сам убјеђенији да је то тако и исправно. У библиотеци се налазе четрдесетак књига Горског вијенца од разних издавача и разним поводима. Прочитао сам вјероватно сва тумачења. Не удаљавају се једно од другог и нема таквога које би било изнад свих.
Горски вијенац има много шире значење од онога које су му дали многи тумачи. Углавном су сводили на сачувану „искру слободе“ и ослобођење народа од турске вјере посебно.
Његошу је била главна златна жица п р а в и ч а н ж и в о т.
Ништење турске вјере значило је траженје и с т и н е: живот праведника је чистио сваку вјеру.
Да се разумијемо, Његош не креће случајно на Божић у мисију, у божију мисију у чишћење вјере. Угрожена је божија правда. Креће у борбу са јунацима и ратницима, који нијесу обични јунаци и ратници. Они су чисти, исправни и праведни. Тумачи су овдје затајили. Они иду у посебну божју мисију.