БиХ један од највећих регрутних центара Исламске државе у Европи

Немачка штампа овог понедељка детаљно пише о исламизму и џихадистима који из БиХ и региона „Западног Балкана“ одлазе у рат у Сирију и Ирак, преноси Дојче веле.

Берлински дневник Тагесшпигел у опширној репортажи из Босне и Херцеговине пише о исламизму, вехабизму, Горњој Маочи и рату у Сирији и Ираку. Новинари Уна Хајдари и Крсто Лазаревић посетили су Горњу Маочу за коју се сматра да је упориште вехабизма у БиХ.

Тагесшпигел напомиње да је Босна и Херцеговина највећи регрутни центар Исламске државе у Европи. Експерти процењују да је из читавог региона „Западног Блакана“ у борбе у Ираку и Сирији отишло око хилљаду бораца. Међу њима су и Бошњаци који су у међувремену добили аустријско, српско или немачко држављанство.

„А најважнији центар за њихово врбовање је Горња Маоча“, пише Тагесшпигел напомињући да је и у децембру у рацији која је спроведена у селу ухапшено неколико особа. Припадници Сипе су и у фебруару претраживали село, јер је било спекулација да се у околини налази терористички камп.

Есад Боснић, који на свом налогу на Твитеру као једну од профил-фотографија има и заставу Исламске државе, пак говори да они нису терористи и да само покушавају у миру да живе у складу с исламом. Међутим, Суад Хасановић из Сипе, који је руководио рацијом у фебруару, је другачијег мишљења: „Претпостављамо да повратници с ратишта врбују нове џихадисте за рат у Ираку и Сирији“.

Армин Казалић, директор Центра за безбедносне студије у БиХ, критикује акције које спроводи Сипа и каже да операције Дамаск1 и Дамаск2 ником нису помогле већ су само од ухапшених направиле хероје. Он сматра да је та стратегија погрешна јер су затвори најбоља места за радикализацију:
„Ставите у затвор једног исламисту и из затвора ће изаћи њих десет“.

Берлински дневник напомиње да дела људи из Горње Маоче сведоче сама за себе и помиње случај Мевлида Јашаревића, који је пуцао на Америчку амбасаду у Сарајеву.

Јашаревић и многи становници његовог села су следбеници ултраконзервативног тумачења ислама раширеног у Саудијској Арабији, који се пак, након рата у БиХ, задржао и у региону. Јер, тада су хиљаде муџахедина дошле из северне Африке, са Блиског и Средњег истока како би се борили на страни босанскохерцеговачких муслимана. После рата у Босни и Херцеговини су настале исламистичке енклаве, између осталог и зато што је много страних џихадиста остало у земљи. Многи муџахедини су донели са собом и ратно искуство из Авганистана. Међу њима су били и припадници ал-Каиде, које је у Босну и Херцеговину послао лично Осама бин Ладен. Они су у августу 1993. су основали јединицу ‘Ел Муџахид’, наводи Тагесшпигел.

На непрегледном сиријском фронту међу “побуњеницима“ налазе се и стотине радикалних муслимана и конвертита. Многи од њих долазе и из БиХ, где до пре двадесетак година вехабизам није имао никакво упориште. Након терористичких напада у Паризу повећао се број немуслимана који долазе у БХ џамију. Жеља им је да упознају комшије који практикују “европски ислам“ и који предњаче у међурелигијском дијалогу.

За њих се чуло јер су својим противницима одсецали главе и њима играли фудбал. Исламистичке мреже из рата у БиХ су и даље активне и сада стоје на располагању ИД-и. Тада су многи исламисти преко Беча ишли у БиХ да се боре на страни своје браће по вери, а данас је многима из БиХ Беч међустаница, пре него што преко Истанбула оду у области које контролише ИД.

У опису Горње Маоче, аутори чланка наводе да то село нема никакве везе са осталим деловима Босне и Херцеговине – жене су потпуно покривене и не смеју да разговарају са непознатим људима. Неки мушкарци су им чак претили и смрћу, показујући прстом ка врату као да би им могла бити одрубљена глава.

Новинари Тагесшпигела су изнели више личних прича и ставова актера догађаја, било да се ради о вехабијама, функционерима локалне полиције или портиру џамије Краљ Фахд у Новом Сарајеву Елвиру Ризвићу.
“Он радо одлази на фудбалске утакмице а понекад излази и у кафану. Поносно води посетиоце кроз ово здање. Раније овде није била џамија – а сада за рамазан она може да прими и 4.000 људи. Он зна за оптужбе да је ова џамија упориште исламиста и на њих само одмахује руком: ‘Да ли Вам ја изгледам као исламиста? То су све бесмислице. Многи који долазе у џамију су умерени муслимани. И поред тога, на молитву долазе и многи БХ џихадисти. Вехабијска интерпретација ислама нема много заједничког са ханифијском традицијом у Босни и Херцеговини. Нову интерпретацију је у БиХ донео, пре свега, новац из држава Персијског залива’, каже Ризвић.“

Сарајево је до 9. фебруара било и радно место Мирсада Кебе, који је у међувремену постао бивши потпредседник државе, пише даље Тагесшпигел. Он је државном тужилаштву предао хиљаде страна докумената, који би требало да помогну да се расветли идентитет и ратни злочини страних бораца у рату у Босни и Херцеговини. Зато га многи Бошњаци оптужују да је издајник. А он каже: „Никада нисам критиковао Армију Босне и Херцеговине. Ја говорим о злочинима које су починили страни исламисти у рату против цивила“.

Мирсад Кебо је протеклих недеља променио страну. Рекао је да није више хтео да гледа како његови бивши страначки другови из бошњачко-конзервативне СДА експлоатишу земљу и све више је удаљују од Европе. Он тврди да пре рата 1992. у Босни и Херцеговини није било исламиста. Да је БХ ислам толерантан и да је део Европе.

Текст се завршава приказом плана вође Исламске државе Абу Бакра ал-Багдадија, према којем “читав Балкан до Беча треба да постане део калифата који је џихадистичка терористичка организација крајем јуна прогласила на заузетим територијама Ирака и Сирије. У Горњој Маочи су већ истакнуте заставе.“

Берлинер цајтунг пише о томе где заправо почиње Балкан. “За Немце у Аустрији, за Аустријанце у Словенији, за Словенце у Хрватској, за Хрвате у Србији, за Србе у Албанији… Словеначки филозоф је тако једном погодио у срж рекавши: ‘Балкан је увек негде другде’. Тамо су дивљаци а не овде! Тамо су они нецивилизовани а не овде. Радио новинар Данко Рабренбовић види то другачије и каже да Балкан може да инспирише. А он зна приче о ‘том’ Балкану, јер и он је из некадашње Југославије и из мешовитог брака: то ипак не значи из брака у којем је отац мушкарац а мајка жена – као што он пише – већ отац Србин, мајка Хрватица. У недељу увече у Берлину Рабреновић је представио своју нову књигу ‘Херцлих Вилкоменчић’. У дупке пуној Сали окупило се доста ‘Југовића’, било је то једно забавно вече. Данко Рабреновић је том прилоком рекао да на Блакану нису само преваранти, а да је Немачка овом књигом постала мало више усељеничка земља“, пише Берлинер цајтунг.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: