Пише: П. Ракочевић, дописник Портала „Седма сила“ из Штутгарта
Историја се понавља. О Немцима од прекјуче, од јуче и од данас -знамо бар нешто. Немце од сутра упознаћемо, када за то дође време. Али можда прекасно?
Из поклоника Хитлеровог национал-социјализма , изникли су наследници нацизма па је више пута, за сада без успеха, било покретање питања забране те, не тако давно основане партије назване „ Алтернатива за Немачку“ („Alternative für Deutschland“-AFD)-скраћено АФД! Да ли је одговр на питање „да ли се историја понавља“ у чињеници да су Хитлер и његови искористили својевремену невероватну привредну кризу и гладовање доброг дела становништва па су обећањима да ће са нацистима настати бољи живот, 1933.г. добили бројне гласове, баш на подручјима где се тешко живело.
Информације из Немачке упозоравају да је фашистоидна ситуација у источном делу Немачке данас слична оној из 1933.г
Шансе да пронацистичка партија АФД преузме власт у Немачкој су мале. А какве ће бити сутра- занаће се можда прекасно.
Да одмах у најкраћим цртама, појасним млађим читаоцима СЕДМЕ СИЛЕ који можда не познају баш најбоље та данас веома далека догађања у Немачкој -која су следила одмах после потписивања примирја, тачније капитулацијe Немачке у Великом рату.
У измученом народу који је морао да истрпи потписивањем примирја и обавеза за плаћање ратних штета у Версају огромне финансијске жртве -дошло је до великих превирања, протеста незадовољних па и покушаја пуча. Неки племићи незадовољни исходом преговора у Версају о капитулацији Немачке су се 8. новембра 1919. г. огласили саопштењем да је цар Виљхелм Други, главни потстрекач почетка Првог или Великог светског рата абдицирао-што, наводно није одговарало истини. У насталом метежу цар је 10.11.1919.г. побегао у Холандију у егзил. Следило је укидање монархије и у „граду културе“ Вајмару, стварање новог државног уређења у земљи Германа -парламентарне демократије. Већ постојеће или тек основане партије су учествовале на избору за тзв. Парламент Рајха, па су изабрани посланици скупштине за првог Председника Рајха (државе) 1919.г. већином гласова изабрали социјалисту Фридриха Еберта. Каснији председници државе су требали да буду бирани директно од гласача са правом гласа. А председнице влада- тзв. канцеларе -на предлог председника Рајха, бирао је парламент. На следећем гласању априла 1925. народ никоме од кандидата није поверио апсолутну већину гласова. Кандидати за председника државе су били Вилхелм Маркс, комуниста Ернст Талман и Паул фон Хинденбург који је победио у другом изборном кругу. На другом гласању народа- а трећем после Великог рата уопште за функцију председника државе, 1932. г. кандидати су били Адолф Хитлер, Ернст Тилман, Теодор Дистерберг и Паул фон Хинденберг. Дистенберг је одустао од кандидатуре у другом кругу, па је генерал-фелдмаршал Паул фон Хинденбург, бивши шеф Генералштаба у Великом рату, и сам конзервативцац или како су га неки политичари сматрали, велики националиста, доста кнап је победио Хитлера. Касније, по различитим причама, Хинденбург је постао, наводно, чак веома близак Хитлеру- некадашњем аустријском добровољцу у немачкој армији за време Великог рата. Кажу- помогао је Хитлеру 1933.г. да на Хинденбургов предлог парламенту, постане канцелар немачког Рајха. И после избора Хинденбурга за предсдника државе, протести незадовољног наорда, привредне и финансијске кризе и друге недаће се нису смиривале. Победници рата су захтевали плаћање великих ратних оштета што је Немачку, у то време, доводило скоро на ивицу егзистенције. Следила су, слично Србији последњих година, стално понавњана гласања. – До коначног доласка Хитлера на власт 1933.г – било их је укупно осам! Што за председнике државе, што за председнике владе.
Немац, ранији Аустријанац -човек са само завршеном основном школом, Адолф Хитлер, аустријски добровољац на немачкој страни у Великом рату, је заједно са својом партијом Национално-социјалистичка немачка радничка партија (Nationalsozialistische deutsche Arbeiterpartei- NSDAP) учествовао на више избора који на почетку Адолфове политичке каријере нису доносили скоро ништа његовој партији. На гласању 1924.г. Хитлерова партија и он лично, добили само 6,5% гласова бирача. Незадовољници око Хитлера су почели да се организују, под његовим и будним очима његових најближих сарадника у батинашке групе, назване СА одреди (на немачком Sturm-Abteilung, зато СА или тачније на српском „Јуришни одреди) . Њихов задатак је био да разбијају батинањем окупљања и митниге против Хитлера и његове партије, да терају присилно људе за кога да гласају а уједно и да на пропангандним митинзима „своје“ партије штите и подржавају, како су Хитлера у међувремену називали свог „вођy“ -или на немачком „Führer-a (Firera) да би победио на гласању у Немачкој . -И то само 13 година. после оснивања те партије у Минхену, првобитног назива „Немачка радничка партија“ (Deutsche Arbeiterpartei- DAP) . Партију су основали Адолф Хитлер, Дитрих Екарт, Херман Есер, Ернст Рем (касније убијен по наредби Хитлера) и Готлиб Федер. Читаву тарапану у „полувременима“ између гласања, директно и индиректно је подржавао и шеф државе, Хинденбург. Хитлерови јуришници и батинаши су одиграли посебну улогу у пребијању и злостављању Јевреја, уништавања њихове имовине, палења синагога итд. Касније је те батинаше наследила нова јединица есесоваца. Чињенице су показале да ни држава ни председник Хинденбург нису реаговали против Хитлерових бтинаша, обучених у униформе браон боје, који се, као што се види на слици у прилогу, често као заштитници стварања неког новог поретка у послератној Немачкој наступали заједно са регуларном полицијом.
Захваљујући ватреним говорима -што је Хитлеру заиста ишло од руке, и причама о бољитцима који ће он омогућити народу, број нових припадника његове партије, али и број гласча, је стално растао. На каснијм изборима Адолф Хитлер је у јулу 1932.г. већ имао 37,3% гласача, на поновљеном гласању новембра 1932.г. је број нешто опао на само 33,1%, да би већ марта 1933. г. на -како тврде многи историчари „до зла бога намештених, опстуираних и уз помоћ Хинденбурга лажних гласања, захваљујући и својим батинашима из реда СА- јуришних одреда, добио чак 43,9% гласова- значи више од 17 милиона Немаца је гласало за Хитлера!
Сва каснија догађања, постављења Адолфа Хитлера на место канцелара (председника владе) иако није био добио апсолутну већину бирачког тела, уз судејство Хинденбурга, су нам доста позната. Веома брзо је дошло до преотимања комплетне власти- све се скоро преко ноћи нашло у рукама једног човека.
Следила је забрана деловања свих других партија осим нацистичке, Хитлерове партије, затим усвајање тзв. Закона о чистоћи немачке расе, у „петој брзини“ је кренула седмогодишња припрема за рат масовном производњом многих у то доба најсавремених борбених система за рат против пола планете. И поред сазнања победника у Великом рату да Немци крше у Версају потписано примирје о забрани производње ратне авијације, артиљеријскх система, ракета, -тенкова итд. по коме је Немачка према потписаном документу о капитулацији или примирју опстала да постоји као заједница немачких држава , нико од победника, тако изгледа, није осим благих протеста, жело да схвати шта Хитлер припрема. Тако су ћутали и на стављање под изричиту контролу и команду војске и полиције и законодавства и свега осталог у заједничкој држави немачких племена, под власт само једног човека – Адолфа Хитлера. Чутало се и код оснивања првог концентрациониг логора у Дахау, граду недалеко од Минхена још у марту 1933.г. у који су одмах били утамничени противници Хитлера- комунисти, социјалисти, синдикалци па и немачки Јеверји. До почетка рата нападом на Пољску 1939.г. у Немачкој је изграђено још 9 великих концентрационих логора управо за немачке држављане, „непослушне“ свештенике, али и за хомосексуалце, болесне и за све друге мушкарце, жене и децу који новој власти нису више били подобни.
Жртве Хитлера су данас, осим код неких од државе иницираних сећања, већ скоро заборављене
Познате су и касније страхоте Хитлерове терористичке владавине, провођене уз одушевљење великог дела становника Немачке над бројним народима Европе. За правдом, после победе немачког фашизма, вапиле су силне жртве Јевреја, Цигана, Словена па и Немаца који су се противили Хитлеровој терористичкој владавини и рату. Рачуна се да је у концентрационим логорима смрти страдало око 6 милиона Јевреја, тадашњих Цигана (Рома и Синтија) око 500.000, по логорима је умрло од глади и болести и најмање 3,3 милона заробљених бораца Црвене армије, Срба је у рату против немачког окупатора- и у немачким логорима, не рачунајући хрватске логоре смрти, страдало такође око 500.000 људи. Немци су у покушају освајања совјетске Русије побили скоро 24 милиона цивила, а у борбама убили око 10 милиона руских бораца. – У рату од 1939. до 1945. страдали су и бројни припаднци народа других, посебно словенских земаља. Знамо да Хитлер није ништа био наочио из историје -нпр. пораза Наполеона који је успео да уђе у од становника запаљену Москву, али је ипек био тешко поражен -па је и он кренуо у чувеni „Drang nach Osten“ -Продор на исток –за који знамо како се завршио.
Поменимо да је 1944.г. број злогласних убица, углавном добровољно пришлих есесовцима временом достигао бројку од око 780.000 припадника. Већ током 1942. и 1943 г. али и 1944.г. формиране су и војно-тенковске ЕС-ЕС бригаде а већи број тих злочинаца је био задужен и за чување концентрационих логора смрти по целој поробљеној Европи, за убијања људи, жена, деце и стараца или за тзв. „чишћења“ – значи за масовна убиства углавном цивила на освојеним територијама. Иначе назив ЕС- ЕС потиче од скраћенице „Заштитна постава“ (Schutz-Staffel- скраћено SS) јединице која је првобитно била задужена за директну заштиту Адолфа Хитлера. Многи од поменутих су у току рата постали сурови и страшни ратни злочинци. Само кроз злогласни логор Аушвиц на територији поробљене Пољске, у коме је убијено најмање милион људи, је прошло службујући у логору смрти, око 10.000 есесоваца- убица и мучитеља! Поједини извори тврде, знајући да је по Европи било на стотине концентрационих логора, па је вероватно око 100.000 фанатчних есесоваца, као стражари и руководиоци логора, учествовало у мучењима и масакрима заточених. Међу њима је било и жена- припадница ЕС-ЕС формација.
Недуго после капитулације фашистичке Немачке 8. на 9. мај 1945.г. започела су проналажења, ислеђивања па нешто касније и суђења нацистичкој врхушци пред савезничким судом у Нирнбергу. После стварања Западне Немачке као државе, 23.5.1949. под патронатом западних сила, а одмах је следило под контролом Совјетског Савеза и стварање Источне Немачке 7.10.1949. могла су да крену истраге и суђења бар неким ратним злочинцима у више немачких градова. Прво пред судијама из реда победника, нешто касније и пред немачким судијама. Пред иследницима, а касније и делом пред судијама, се нашло у обе новонастале државе око 50.000 што есесоваца. Заједно и са неким припадницима војне оружане силе -Вермахта. Само око 7.000 до 8.000 поменутих масовних убица из реда есесоваца је било изведено пред судије. У Западној Немачкој је од око 5000 есесоваца њих 806 било осуђено на смрт, али је погубљено само 486 злочинаца. Многима је смртна казна замењена робијом, која је, углавном, после само две,т ри године укидана пуштањем осуђеника на слободу -изузимајући оне најтеже злочинце, руководиоце и генерале Хитлеровог Трећег рајха, осуђене у Нирнбергу који су погубљени вешањем. Мали део осуђених у Нирнбергу је добило временске казне које су постепено скраћиване.
Само је је Рудолф Хес, некадашњи најближи Хитлеров сарадник, доживотну робију одлежао све до последњег дана- док у затвору у Берлину није умро. У Источној Немачкој је донето 739 пресуда за сличне злочине као и код суђења на западу Немачке -од тога је 20% пресуда тангирало злочине почињене у концентрационим логорима. Од 1945.г. до 1981. је било 218 смртних пресуда које су извршене.
Ако се пође од чињенице да је у рату Немачке против Европе и Русије учествовало око 17 милиона немачких војника, заједно са око 800.000 есесоваца -уз њих је било и добровољаца из других европских држава (из Француске, Мађарске, међу њима је било и Подунавских Шваба из Војводине, добровољаца-Хрвата- са којима је био и стриц југословенског комунистичког а касније хрватског проусташког политичара Стјепана Месића, Марко Месић.Њега су Руси заробили као припадника 369-тог усташког пука код Стаљинграда и силом га утерали у новоформирану „Југословенску бригаду“ пославши је, као „помоћ“ Титу. Маршал је по завршетку рата одликовао Марка Месића тада ваљда већ као пуковника ЈНА. Марко Месић, као ретко ко на планети, имао је Титово, Хитлерово, Мусолинијево и Павелићево одликовање -за наводну војничку храброст .
Међу есесовцима-добровољцима било је људи чак из Норвешке, Шведске итд.) То значи, да је припадника ЕС- ЕС формација било, са поменутим „туђинцима“ укупно око 1,2 милиона.
Претпостаља се да је бар 5 до 10 % поменутих припадника немачких оружаних снага и ЕС-ЕС формација учествовало у злочинима, па је после капитулације требало да се пресуди око 860.000 до 1.720.000 злочинаца – што наравно није био случај!
Чак и да је само 1% поменуте солдатеске учествовало у ратним злочинима, морало је да се осуди најмање 170.000 починилаца. Ни то се, наравно, није догодило. Зна се да су и Американци у Западној Немачкој, али и Руси који су господарили Истрочном Немачком, прекинули са истрагама и суђењима немачким злочинцима из једног простог разлога- већ се назирао почетак међусобног тзв. „Хладног рата“ који је лако могао да пређе у „врео рат“ па је и једнима и другима било потребно искусно у рату већ опробано људство. За неко евентуално ново вођење рата, како у том могућем рату не би гинули ни Американци ни Руси. -Гинули би Немци чак и у међусобним борбама -јер су се у обе Немачке, после капитулације 1945.г. етаблирала два различита политичо-друштвена система.
У западном делу Немачке под чизмом западних сила настала је наводна демократска држава, у којој је нашло више милона бивших злочинаца из поменутих редова есесоваца и вермахта ухлебљење па и посао у новоформираним „државним службама“ -у полицији, после оснивања нове немачке армије у војсци, у управама градова итд. а у источном делу Немачке где су владали Совјети, настао је сурогат некакве комунистичке државе где је бар део некадашњих злочинаца који су о(п)стали под контролом СССР-а вероватно нашли слично ухлебљење.
Американци законом забранили усељавање нациста а кришом их ипак доводили
У Сједињеним државама Америке -САД је већ важио закон по коме је било изричито забрањено досељавање бивших припадника ЕС- ЕС формација. Ипак то није сметало армији САД да поред високог функционера ЕС-ЕС снага, ракетног стручњака Вернера фон Брауна, уз њега у Америку кришом и мимо закона доведе и десетине његових сарадника на ракетним програмима конструкције и производње убојитих ракета типа Фау 1 и Фау 2. Познато је да су већ постојали планови и за прву далекометну вишестепену ракету Фау 3 којом би се гађали Њујорк и други амерички градови. Екипа фон Брауна је као прва успела да за САД конструише моћне ракете, чак и оне које су као прве транспортовале специјални део васионског брода којим су се први људи спустили на месец. Слично је било и са Русима. И они су се „послужили“ оним стручњацима из немачког ракетног центра Пенеминде који су им, после заробљавања, итекако помогли код конструкција првих совјетских далекометних ракета.Поуздано се зна, да је од енормне бројке немачких ратних злочинаца, само њих око 2000 одлежало робију у Западној Немачкој пуним трајањем. Сви остали су пуштани само после годину-две на слободу. – Добар део оних најтежих злочинаца, као нпр. др Менгеле, Ајхман и других, вероватно снабдевених покрађеним златом и јеврејским накитом, а број тих „других“ се цени хиљадама, успело је да се уз помоћ Ватикана и од Ватикана добијених лажних исправа, организација је ишла преко хрватског усташког свештеника и потпуковника Драгановића, докопају Јужне Америке -Аргентине, Парагваја, Чилеа итд.
Наравно да су већ шездесетих година прошлог века они одувек „јучерашњи“, значи задојени нацизмом -сада Западни Немци, заклето наклоњени Хитлеру, покушавали да у свом делу Немачке, поред других партија, оснују нове, пронацистичке политичке партије. То им је успевало, али су те партије биле минорне -као нпр. пронацистичка партија НПД, или су биле забрањиване. Основане су изразито десничарске, често са подоста чланова -бивших нациста као ЦДУ (Хришћанска демократска унија са председником странке и каснијим канцеларом -доказаним нацистом Кисингером и шефом изданка те партије у једној покрајини такође нацистом Филбингером. У Баварској је основана партија ЦСУ (Хришћанска социјална унија са човеком на челу изразито нацистишке оријентације, Франц-Јозефом Штраусом ) које су у коалицијама са другим партијама биле носиоци власти у Западној Немачкој. Први послератни председник западнонемачке Владе, већ остарели Конрад Аденауер, није био нациста, али је у својој влади имао и министре од којих су неки као нацисти избегли суђења и затвор као нпр. Глобке, бивши творац Хитлерових закона. На питање- зашто Аденауер у влади има и раније високорангиране нацисте који су били блиски са Хитлером и радили за њега, он је одговорио: -цитат- „кажите ми кога да узмем када су сви који нису били нацисти побијени а сви други који су имали одређена искуства су често били крвавих руку. А Немачкој је била потребна влада“.
Из тих партија, као и из редова ранијих поклоника Хитлеровог национал-социјализма , изникла су нова поколења политичара који се сматрају десничарима, али их и данашња Служба за очувањеуставног поретка и Обавештајна служба сматрају наследницима нацизма па је више пута, за сада без успеха, било покретање питања забране те не тако давно основане партије назване „ Алтернатива за Немачку“ („Alternative für Deutschland“-AFD) -скраћено АФД!
Оснивање и ширење те партије је кренуло из источног дела данашње заједничке државе -Немачке. Никакво чудо -ако се зна да је на гласању 1933.г. -Хитлер победио баш у источном делу Немачке са 55% освојених гласова, а најмање гласова је добио у западном делу -нпр. у Вестфалији са само 17%. Поменимо да је фашистоидна ситуација у источном делу данас заједничке државе , слична оној из 1933.г. Партија АФД има на истоку највећу подршку становништва. Вероватно зато јер становништво у Источној Немачкој -ДДР-у, деценијама живело у једнопартисјком систему, па им АФД и данас дође као нека замена за комунизам- баш тамо где је и Хитлер 1933.г. имао највећу подршку!
Да ли се историја заиста увек понавља?
За дивно чудо, изгледа, историја се често понавља. Зна се да су Хитлер и његови искористили својевремену невероватну привредну кризу и гладовање доброг дела становништва па су обећањима да ће са нацистима настати бољи живот, 1933.г. добили бројне гласове, баш на подручјима где се тешко живело. Слична ситуација је и данас.
Ратови Немаца или њихово финансијско помагање истих (Авганистан, Сирија, Ирак, БиХ, трупе на Космету)- помоћ Македонији, затим рата Украјине против Руске Федерације, стационирање тенковске бригаде са 5000 војника у у једној државици на Балтику да би од Руса Немци тобоже бранили те балтичке државицаме итд.) коштају милијарде евра и потстичу инфлацију и повећање цене живљења.
Невероватно лоше одлуке пређашње Шолцове владе (да оног Шолца који је дотрчао да од Вучића добије сагласност да ће Рио Тинто у корист немачке аутоиндустрије експлоатисати српски литијум без обзира на тровање околине, подземних вода и растиња) нпр. о скорој забрани аутомобила на бензин, гас и дизел гориво донетој на пресију странке „Зелени“ што је тешко погодило немачку ауто и пратеће индустрије. Пала је производња и продаја класичних аутомобила а ни продаја аутомобила на електр. енергију не иде најбоље. „Скидање“ атомских и електро централа на угаљ са мреже и због недостатка „немачке“ струје проузроковало је прескупо куповање „атомске струје“ из Француске, јер они не хају о забранама нуклеарних електрана, напротив, граде још две нове, затим посебно од Немице Урзуле фон дер Лајен протежиране и прогуране забране увоза у целу ЕУ јефтине руске нафте и још јефтинијег гаса идр. сировина итд. учинило је немачке производе прескупима на светским тржиштима. Зато је све више банкрота фирми, посебно оних које су радиле за немачку ауто-индустрију, па све више људи без посла и без зарада!
Велику корист од недостатка новца у немачком буџету и све више људи без посла , па и од бзброј новопристизућих азиланата има само партија АФД
Партија АФД, слично својевремено Хитлеру и нацистима, користи ту ситуацију како би мобилисала све више присталица тврдњом да само они могу да допринесу поновном процвату немачке привреде, већ је према јучарашњим извештајима анкетара, престигла до сада водећу партију- коалицију ЦДУ/ЦСУ актуелног председника владе Мерца и стоји са 28% могућих добијених гласова у односу на сада само 25% гласова за партију ЦДУ/ЦСУ – ако би сутра били избори! Тренд: акутни пораст броја гласача партије АФД се наставља! Полазећи и од чињенице да је партија АФД итекако против бројних миграната који су на позив Ангеле Меркел скоро преплавили Немачку, који, заједно са бегунцима од рата у Украјини коштају десетине милијарди евра годишње за смештај, исхрану и стални месечни „џепарац“ -највећи у ЕУ, за здравствену заштиту, школовање њихове деце итд. значи новца кога је у државном буџету због планираног додатног наоуржавања Немачке али и због сталне помоћи Украјини да води рат против Руске Федерације све мање. Уз то, све више Немаца је , који су по генетици -како недавно рече један немачки левичар „слепи на лево око и гледају само десним оком“ прихвата наводно само десничарске или како левичари тврде пронацистичке ставове партије АФД, па ће и са те стране, од противника прихватања азиланата, прилив нових гласача бити све већи. Уз уједно све мањег броја гласача за партије деснице ЦДУ и ЦСУ, али и за и њиховог тренутног коалиционог партнера -за Социјалисте који су са некада и до 40% бирачког тела, спали данас на само 14%. Поменимо и порест броја гласача левице на око 10% док се Странка зелених цени на 12%!
Уз све поменуте факторе партији АФД иде у корист и све већа презадуженост Немачке па тако недостају средства за интерне потребе саме државе, њених служби али и новца за покрајине и градове, обнову саобраћајница, за социјалне услуге итд. Напротив, садашња коалициона влада ЦДУ/ЦСУ са Социјлистима покушава да смањи -како кажу левичари ионако мала социјална давања, преуреди у односу на дуге чланице ЕУ релативно мање пензије, смањи помоћ здравству, просвети итд. Сви ти планирани покушаји до којих ће неки вероватно већ од јануара 2026. г. почети да се бар делимично примењују, такође иду на руку партији АФД. Данашњи дуг Републике Немачке у односу 49% дуга Немачкој савезној банци а 51% се дугује страним и Европској централнпој банци износи већ 2,7 билиона (2700 милијарди) евра и расте, како је израчунао Савез пореских платиша Немачке , сваке секунде у радним данима, за невероватних 5.000 евра! -Као пре Хитлеровог времена једна од икада доживљених (и преживљених) највећих инфлација на свету, плашила је народ и просто 1933.г. утерала гласаче у Хитлерову замку -тачније из лошег улетгели су у нешто још горе- у рат који је итекако коштао и разарања градова и милионе људских живота. Нови страх који се јавља због могуће све веће инфлације код данашњих генерација становника Немчке ће знати да искористи баш АДФ.
Шансе да пронацистичка партија АФД преузме влас у немачкој су мале. А какве ће бити сутра- занаће се можда прекасно
Још увек је нејасно и мало је вероватно, да ли Немцима може да се понови 1933.г. и да неки нови Хитлер, овога пута би то могао да буде неко из реда АФД, што се после недавно одржане „Оснивачке скупштине младих политичара у АФД партији“ већ претпоставља као могућност којој тежи и омладина партије АФД . До тог закључка се дошло -после одржаних говоранција, реплика на говоре, гласања за руководство нове организације младих у оквиру АФД исл., да је и то можда могуће! Јер је један млади члан партије АДФ, извесни Александар Ајхвалд (Alexander Eichwald) са великим успехом, не само по питању изреченога него и снажном интепретацијом говора, поздрављен громогласним аплаузима, одлично имитирао никога другог него баш Адолфа Хитлера! Можда указујући у говору ипак на до сада скриваног по мишљењу независних посматрача, и како су тврдили посебно левичари, новог идола партије АФД- Адолфа Хитлера!
Како изгледа, бар за неко још догледно време, могућност преузимања вођења државе од стране екстемних неонациста, како их многи Немци већ називају, још не постоји јер АФД није у стању да пређе на долазећем гласању границу од 50% добијених гласова. У коалицију са њима, тако гласе моменталне тврдње представника садашњих партија заступљених у парламенту -Бундестагу у Берлину, не желе са њима. Али како оно беше: и далеке 1933.г. -што је непожељно (било) тада па и сада, ако се на изборима „топе“ и смањују бирачка тела других колико-толико демократских партија у корист екстремне АФД деснице, зашто не би то преузимање власти било, као поменуте 1933.г. могуће већ сутра? Е, на то одговора још нема ни од политичких аналитичара ни од партија на власти. Више се (опет!) говори о судској забрани постојања и рада партије АФД него шта етаблиране партије на власти морају учинити у корист народа, да би се гласачи, пребегли у наводно пронацистичку АФД-у, коју због ескападе младог члана партије имитацијом Хитлеровог говора на поменутом скупу већ многи итекако осуђују, вратили постојећим, колико-толико демократским партијама! Ако и ова влада, до краја свог мандата настави са расипањем новца на све, на свашта и на свакога, посебно на Украјину, у земљи Немаца, у којој се у новијој историји много чега догађало, заиста је све могуће. Па и обнова неке нове врсте неонацизма или фашизма. А то му исто дође.
Извор: Седма сила
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zamjena teza. Nacizam siri Zapadna, a ne Istocna Njemacka. ADF je stranka nacionalista koji zele bolju Njemacku, a ne stranka nacista kakve su stranke Zapadna Njemacke.
Predugo za citanje da bi se zakljucilo opstepoznato,da su s… a i ostali evropski arijevci obicni fasiti. Pitanje je dali do ciljeva dolaze silom – fasizmom ili upakovanim fasizmom – demoNkratijom, sustina je ista. Kolonijalna svijest kod evropskih fasista nikada se nije mijenjala samo je prolazila kroz razlicite faze. Od rima, spanije, uk, njemacke pa do EU danasnjih dana, cilj je isti, ovladati resursima da bi se upravljalo procesima u svijetu. Neki novi hladni vjetrovi duvaju sa istoka, fasisticka batina ce ostati samo pusti san bankarskih pedofila, Zmaj sa istoka gori sve pred sobom pravila se diktiraju na drugom kraju svijeta a rijevci ce ostati samo posmatraci promjena koje ce se desiti.