Nemačka razmatra uvođenje nacionalnog interneta

Nemačka telekomunikacijska kompanija Dojče Telekom planira da zašti elektronsku poštu od radoznalih očiju stranih tajnih službi i u tom cilju predlaže da se razmena podataka obavlja isključivo preko nemačkih servera.

Novi slogan nemačkog Telekoma je „nacionalno preusmeravanje“, prenosi Dojče vele.

Posle afere sa prisluškivanjem nemačkih građana od strane američke tajne službe NSA, uključujući i kancelarku Angelu Merkel, Dojče telekom pokušava da povratiti poverenje javnosti inicijativom da se internet saobraćaj zadrži unutar granica Nemačke.

Prema toj ideji, podaci koji se na internetu kreću od pošiljaoca do primaoca u Nemačkoj, ne bi se slali preko drugih zemalja, što se sada često događa, objasnio je portpalor Telekoma Filip Blank za Dojče vele.

Inicijativa, pored elektronske pošte, obuhvata i ukupan protok informacija na internetu. Time bi se zaobišle magistrale podataka i čvorišta u inostranstvu, za koje se sumnja da su pod prismotrom.

Stručnjaci su, međutim, skeptični i smatraju da je taj plan teško sprovesti. Struktura interneta nalaže da podaci traže najbrži i najjeftiniji put kroz globalnu mrežu.

Glavni urednik IT časopisa iX Jirgen Siger je ukazao da je tehnički moguće zadržati razmenu mejlova unutar nemačkih granica, ali za to bi morao da se žrtvuje princip slanja podataka najlakšim putem. Pored toga, bile bi neophodne i dodatne investicije u mrežnu infrastrukturu, što znači da bi korišćenje interneta moglo da bude skuplje.

Još teže bi, objašnjava Seeger, bilo da se kompletan internet promet zadrži u nemačkim okvirima, čak i između nemačkih korisnika, jer se glavni serveri uglavnom nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama. Da bi se uspostavio „nacionalni internet“ potrebna je vrlo komplikovana i skupa infrastruktura, kakvu imaju Saudijska Arabija i Iran, dodao je Seeger.

Na kraju se postavlja pitanje da li će „nacionalni internet“ zaista doprineti sigurnosti? Seeger podseća da „potpuno kontrolisani nacionalni internet znači i da će se znati ko šalje podatke, kakvi su to podaci i kuda se šalju. U tom slučaju, stvara se platforma nadzora iza kojeg stoji država.

Dakle, čak i ako bi se sprečilo špijuniranje stranih službi, to bi još mogle da rade nemačke službe kojima bi bilo omogućeno čitanje elektronske pošte.