Влада Немачке је потрошила на програме помоћи и подршке 1,2 билиона евра (1,4 билиона долара). Уместо речи захвалности Берлин је од европског комесара за конкуренцију Маргарет Вестагер, чуо жалбе да ће тај новац дати немачким компанијама неправедну предност у односу на конкуренте, пише „Блумберг“.

„Свет се променио“

Прва економска држава Европе је поново задивила Европљане. Уместо да изрази своје незадовољство таквом незахвалношћу, Немци су за своје планове потрошње успешно лобирали иза кулиса.

„Сви су молили Немачку да више троши и сада Немачка троши више„, заменила је Маргрет Вестагер љутњу на милост, приликом свог обраћања у Берлину 7. септембра.

То је пример како је Немачка постала отворенија и не одустаје од својих интереса на континенту. Сада Берлин гура свој план о промени правила инвестирања иностраних компанија у Европи, координише одговоре на све упорније покушаје Кине да продре и задржи се на Старом континенту и изражава спремност да да одговор Русији у дешавањима око Наваљног, наводи „Блумберг“.

„Свет се променио. Ако наставимо да радимо по старом, онда ће се Европа претворити у индустријски музеј“, објашњава члан комитета за економију и енергетику Бундестага Андреас Лемел.

Промене се објашњавају сменом генерација. Политичари, који су расли у сенци Другог светског рата, били су спремни да се задовоље местом Немачке у економској сфери, као првом економијом континента. Њих су сада истиснули млађи политичари, који су о нацистима читали из уџбеника. Ангела Меркел је први федерални канцелар који се родио после рата.

Немачка нема избора, она мора да буде лидер у Европи у борби између Америке и Кине.

Током владавине Доналда Трампа, Америка је за Европу и Немачку постала непредвидива и понекад чак и непријатељски савезник. Док се Пекинг на међународној арени понаша све сигурније и агресивније.

Немачка преузима већу одговорност

Меркелова је планирала да организује самит са Кином, који би се завршио 31. децембра ове године, међутим вирус корона је нарушио планове. Уместо самита, Ангела Меркел ће заједно са руководством Европске уније организовати видео-конференцију са Си Ђинпингом.

Министар финансија Немачке Олаф Шолц је у недавном интервјуу изјавио, да тренутна ситуација приморава Немачку да преузме иницијативу и одговорност.

Берлин брине чињеница, што Маргрет Вестагер и колеге раде по правилима, која су написана у другој епохи. Много већи значај придају сукобима у Европи и потцењују спољну претњу. Како би боље одговорили на савремене изазове, Европска унија мора ефективније да уједини економску моћ свих чланова уније и њихових компанија, наводи „Блумберг“.

То значи да владе морају активније да учествују у економији. Потребно је да се олакшају правила борбе конкурената, која стоје на путу великим спајањима, као и да се учврсте финансијске везе међу државама чланицама Европске уније.

„Спољни свет, вероватно, зачуђено посматра колико је Европа затворена и колико себе ограничава. Европа мора више пажње да посвети томе, шта се дешава иза њених граница. Ми смо дужни да тражимо и проналазимо одговоре на економску моћ Кине“, каже заменик председника комитета за економију и енергетику Бундестага Матиас Хејдер.

Време нових правила

Промене су настале још у августу 2016. године, када су немачки чиновници морали, према правилима Европске уније, да кинеској компанији „Мидеа“ дозволе да купи произвођача робота „Кука“. Неке струје су у Берлину покушале да онемогуће ту куповину, јер су схватили да Пекинг користи либерална правила Европске уније и покушава да добије приступ савременој технологији.

Мисао о томе, да је наступило време промена, постала је јача прошле године, када се Маргрет Вестагер позивала на застарела правила, и блокирала спајање немачке компаније „Сименс“ и француске компаније „Алстом“. На овај начин би настала гигантска компанија за производњу возова. Министар економије Немачке Петер Алтмајер и његов француски колега Бруно Ле Мер су обећали да ће променити европска правила конкуренције.

Алтмајер је 2019. године покушао да направи савез између „Нокије“ и „Ериксона“ као противтежа кинеском телекомуникационом гиганту „Хуавеј“. Међутим, у компанијама тај план није изазвао неки ентузијазам.

Берлин сада има нов циљ – правила конкурентске борбе у Европи, која су камен темељац јединственог европског тржишта. Немци имају план да ову баријеру сруши до почетка 2021. године.