Немачка: Балканска свађа око истог језика
Државе настале после распада Југославије користе језик да би се избориле за национални идентитет, оцењује данас агенција ДПА наводећи да је у бившој СФРЈ 21 милион људи говорило српскохрватски односно хрватскосрпски док данас политичари стварају нове језике.
Како преноси Дојче веле, “слична емотивна дебата” одавно се води и у самом срцу Европе – између Немаца и Аустријанаца. Када говоре о односима с великим суседом, Немачком, Аустријанци често цитирају речи: “Ништа нас не дели толико колико наш заједнички, али ипак тако различит језик”.
Језик је заједнички, а ипак тако различит. Врло сличан спор је присутан на Балкану. Иако су у бившој Југославији сви разумели српскохрватски, овај језик је данас подељен на српски, хрватски, црногорски и босански, наводи ДПА.
Језик је често узрок трзавица међу народима који су некада живели заједно, оцењује ДПА и као примере наводи протесте у Сарајеву, бојкот наставе у Новом Пазару, али и иницјативу “НЕ ћирилици у Вуковару”.
А у Хрватској се тражи референдум против ћириице
У Хрватској су националисти последњих недеља сакупили око 650.000 потписа да би присилили власт да распише референдум. Они желе да тим путем забране српској мањини да користи свој језик у институцијама. Истовремено, у хрватском се стварају нове, вештачке речи да би се тај језик удаљио од неомиљеног српског.
ZALUDU NJEMCI KOPČAJU ALI NŠI JEZIKOSLOVCI I VLASTI IMAJU OKOŠTALE MOZGOVE