Нема поштовања за албанску борбу, њихове побједе остварују други
Лука Радоњић
Пише: Лука Радоњић
Не, у албанској борби нема ничега што је за некакво “поштовање”. Национална хомогеност – да, јесте за поштовање, политичка доследност такође, без дилеме, а борба? Апсолутно не.
Да нешто истакнемо и утврдимо за свагда: у албанској борби веома је мало албанског тријумфа. Њихове борбе побједом су завршавали други, зато што су им борбе, углавном и биле подстицане и финансиране за потребе “других” против “трећих” и томе слично.
Оно што је албанском национализму циљ, великим силама одувијек је било само средство – за сузбијање српске доминације на Балкану и њено свођење у оквирима државице. Косово, о којем данас толико причамо, Албанци би узурпирали НИКАД, да се 18 земаља у оквиру најјачег војног савеза није максимално оружано ангажовало против Срба, баш као и у случају Босне неколико година прије Косова.
Зато они споменике подижу Клинтону и Олбрајтовој, јер знају коме припадају заслуге за борбу, као што знају и коме припадају заслуге за формирање њихове државе 1912. године. А ђе су били тада? Ево једног малог илустративног примјера у виду карте.
Ми у ЦГ знамо итекако да се хвалимо како смо у то доба ослободили Метохију, како је иста била у саставу наше краљевине. Јесмо. И јесте. А знате ли што је Србија за то вријеме направила и ђе је изашла? На море. На Грчку. Одувала све пред собом. Изметлала Турску са Балкана. Албанце свела на Валону.
Све ово на карти, што ће се касније назвати Албанијом, ослободио је и освојио је српски војник. Зато је Албанија и настала, да не би настала аутентична национална сила на темељима својих давних краљевина и свога царства.
Прије него ставите тачку на реченицу да “албанска борба заслужује поштовање”, погледајте пописе становништва прије Другог великог рата. Колико их је било? Под ужасима Хоџиног режима а подстакнути Брозом, масовно су ушли на Косово, тражећи спас.
А онда су у земљи, којој нијесу плаћали ни порез, ни воду, ни струју, част поштеним изузецима, почели мало по мало да отимају, краду, пљачкају, прогоне. Нијесу навршили ни двије деценије боравка на тој земљи, а почели су да пале нешто што ту постоји вјековима. Је ли то за поштовање?
Комшијама су отимали краве, козе, палили дворишта, каменовали куће, да би у исте те куће, и људске и божје, након што су их уз помоћ великих сила испразнили, почели да врше нужде, изметом да мажу зидове, да уринирају на праговима.
Претворили су једну у сваком смислу богату земљу у дистрибутивни центар свих облика криминала. Колико знате албанских политичара који су устали против тероризма, криминала, злочина? Ево и ови данас из “нове генерације”; што веле? Да злочина није било. Можда по мало, ту и тамо, појединачно, иначе је све било цакум – пакум. Је ли то за поштовање?
Није. За поштовање је ова карта. И многе друге карте које свједоче о правој и аутентичној борби, о историјској националној потентности. Највишој коју ови простори памте.
Не поштујете ви албанску борбу, него сте престали да вјерујете у себе, и у своју. То је суштина.
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
BRAVO LUKA NAJZAD DA NEKO NAPISE PRAVU ISTINU O SIPTARIMA.U ISTORIJI SU SE SIPTARI UVEK PRIKLANJALI JACEMU…TO SU OBICNE KUKAVICE OD NARODA KOJI SE KITE TUDJIM PERJEM
Radonjicu svaka ti cast tako se pisu saopstenja a ne kao ovi crveni prevaranti na celu sa Becicem koji ne znaju ni ko su ni sto su.
„Otkud četnici ovđe“ i „roro“, petparački velikošiptarsko-režimski botovi i „sendvičari“, a možda im nesrećnicima, pored sendviča sa „GMO parizerom“, narko-karteli koje zastupaju daju po „jednu crtu belog“!
Албанске победе су пирове победе, јели победа да из Албаније сви живи побегоше, па сада цела земља нема 2,5 милиона? Јели победа да у њиховој победи на Косову такође сви беже главом без обзира. Беже и из Србије али ми смо изгубили, ми смо се борили да нас ово не снађе, а они су се јадни борили за ово, да буду туђе слуге. Погледајте, културне, привредне, просветне и сваке друге домете које су Краљевине Србија и Црна Гора па касније и две Југославије, од затуцани провинција са 99,9%неписмених стигли смо у ранг водећих народа на планети. А шта су Албанци постигли? Они су црна рупа да не може бити црња. Срећа па нису свесни себе иначе би умирали од стида.
Свака част Радоњићу
To je bilo u prošlom vijeku.U ovom,Albanci za sada dominiraju.Stvari se mijenjaju.
Mnooogo je mačku goveđa glava!
I ako ste Srbi smanjite apetite!
Људино, свака част на написаном! Све човек рекао. Живио и здраво био!
Još samo da uzme pušku u ruke pa da krene da ostvaruje ovako nacrtanu Srbiju!
Trebalo bi da te je najvise muka od samog sebe ,kad se pogledas u ogledalu ,zalosni Katunjanine.
ŽELIM DA TE BOG BLAGOSLOVI JUNAČKI SINE.MUKA MI JE OD KONVERTITA, LOPOVA I FUKARE, KOJE UPORNO FORSIARAJU.
Podrska za Radonjica.
Па какав великан од текста… Одлично!
Радоњић пропушта да каже да Срби у НДЦГ нису ти који су се дрекли „борбе“ и да они и њихове фамилије плаћају тешку цијену своје непокорности.
Црногорци су ти који су се у огромној већини предали,што каже Матија ,под оружјем и у народној ношњи.
Ne bi se moglo kazati da propušta, već da nije tema teksta. Ističe to na drugim mjestima. Štaviše, po tome je i prepoznatljiv.
Срамота Црне Горе се не може сакрити.
Љута трава на љуту рану.
Срамота Црне Горе се не може укрити.
Љута трава на љуту рану.
Сјајан текст!
АМИН!!!