Нема напријед док се не очисти уназад

Пише: Шушовић Жељко

Остарасмо добра не видјесмо! Тако би се могао назвати лични осјећај просјечног грађанина у Црној Гори. Неко ће рећи престрога и нетачна слика општег стања у држави. Кажу све је у глави, али имамо и очи. Но, благо томе ко вјерује, а не види! Много мудрих истина које паметан и искусан човјек преточи у ријеч. А ево и опипљиве чињенице које осликавају изречено. Давно бијаше 1988 година. У помало нарушеном, али не и урнисаном социјалистичком друштвеном уређењу појавили су се неки људи испиљели из кумровачке школице, па онако истренирани видјеше своју шансу да испливају из просјечности.

Некако у исто вријеме одговарало им је хаотично стање у србијанској покрајини Косово* гдје је албанско-косоварска иредента прешла у оружану „силу“ која је прогонила и злостављала нашу браћу. Комбинација економске кризе, Косовског проблема и латентног сепаратизма у западним републикама СФРЈ произвела је „јогурт“ револуцију у Новом Саду и  АБ револуцију у Титограду. Од тада па до сад Црна Гора је прешла из стања довољног „благостања“ до наглашеног духовног и економског сиромаштва. Народ Црне Горе је полако али сигурно тонуо у све већу биједу и духовно отуђење. Истовремено створила се класа експлоататора у лику кумровачких ђака. 

После 30 година власти коју персонификује Непоменик Немпомениковић остало је ништа. Не може се живјети од љубави према држави која је маћеха највећем броју грађана, а што је његова власт упорно наметала и довољно добро пласирала обезглављеном сиромашном народу. И таман кад је превелик залогај који је непоменикова власт покушала прогутати, а то је удар на СПЦ, истима запао у грло и кад се иако доста касно, дошло до слома тродеценијске диктатуре упадосмо још већу превару од оне прије три деценије.