Нема добре ракије без Србије

Ракија Фото: дестилеријазариц.цом
Бил Гулд, басиста рок групе Фејт но мор, који већ две године у САД ради на промоцији и продаји шљивове ракије са планине Гоч, каже за Танјуг да се на тај корак одлучио јер у Калифорнији није могао пронаћи добру шљивовицу.
„Са ракијом сам дошао у контакт вероватно негде 1992. године. Тада смо свирали у Будимпешти. Фанови из Србије су дошли на концерт и понели су ракију са собом. Тада сам је пробао први пут, никада раније нисам чуо за њу“, рекао је Гулд Танјугу.
Познати музичар наводи да је од тада често долазио на Балкан и да има пријатеље свуда, у Хрватској, Босни, Србији, Македонији, и да је приликом посета увек пио ракију. Признаје да му је ракија недостајала када је био код куће, у Калифорнији, јер није могао пронаћи праву шљивовицу.
„То је немогуће! Или су ми ракију доносили пријатељи, или сам морао ићи на Балкан по њу. Тако сам 2019. одлучио да одем у Србију, да нађем праву шљивовицу и да је представим Америци, јер овде нико не зна шта је то. То је био експеримент, нисам знао шта ће се десити. Али, ево, то радим већ две године и заиста је сјајно“, навео је Гулд.
Ракија духовитог назива је вероватно прва америчка ракија произведена у Србији. Производи се у дестилерији Ток са Гоча.
Првенац је била ракија, класична српска шљивовица из бурета. Након што се пробила на тржишту САД, недавно је представљена и нова ракија, шљивовица чистог воћног укуса која је одлежала у иноксу.
Због америчких стандарда у вези са количином метанола у ракији, тешко је у САД пронаћи природну шљивовицу, наглашава Гулд. Шљивовице (препеченице) у просеку имају шест до осам грама метанола, док је за америчко тржиште горња граница три грама.