Нелагода

Војислав Гледић

С оловком у руци и чежњивом душом
И са доста своје накупљене грађе
Жели стари пјесник,
Астралног погледа –
Да у новој пјесми олакшање нађе.

Поред малог стола у скученој соби,
У ноћној тишини коју студен краси
И сјетног пјесника
Задубљених мисли –
Лагано промичу отегнути часи.

Никако да сведе своју нелагоду
У кратке и благе пјесничке оквире
И тако напокон,
После свих напора –
Оконча суморне поноћне немире.