Неговање традиција ослободилачких ратова у Соколском друштву Београд X  на Вождовцу 

Пише: Саша Недељковић

Соколско друштво Београд X Вождовац основано је на територији Вождовца. На иницијативу Зденка и Вере  Павић виђенији грађани  Вождовца сазвали су оснивачку скупштину у дворани основне школе „Вожд Карађорђе” код Аутокоманде. За старешину је изабран Живан Ранковић, а за заменика др Љубомир Олић. За начелника је изабран Зденко Павић, а за начелницу Вера Павић.  Друштво је постало део Савеза Сокола 1.12.1936. а међу члановима је било ђака, студената, занатлија, радника, трговаца и учитеља. Вежбали су у дворани Основне школе “Вожд Карађорђе”. Друштво је славило своју славу  Сретење. На Сретење друштво је одржавало прославе у Вождовачкој цркви Цара Константина и Јелене. Уз прославу одржаване су соколске академије. Друштво је бројало 354 члана. Од тога 86 чланова и чланица, 58 нараштајаца и нараштајки и 210 деце. (1) Прву годишњу скупштину друштва отворио је старешина Живан Ранковић. Вежбајуће чланство бројало је 278 вежбача, а помажуће чланство 84 члана. У управу друштва изабрани су : старешина  Живан Ранковић,  заменик старешине др. Љубомир Олић, тајник Александар Копта, просветар Стаменко Павловић, начелник  Зденко Павић, I заменик Хортензије Павић, начелница Вера Павић,  I заменица Марија Хаџи-Ристић, економ Бора Сидић, благајник Љуба Јовановић. (2) Друштво је одржало друштвени течај за предњаке са 20 течајеваца. Дечје посело одржано је 17. априла 1938. После дечјих вежби, приказан је филм о слету. Друштво је одржало своју 5 јавну вежбу 4 јуна 1938. у дворишту основне школе „Вожд Карађорђе”.(3)

Државни лугар Ђорђе Цветковић нашао је на Космају гроб артиљерца-брђанина, који је погинуо у јесен 1914 крај свог топа. Др. Пера Илић, прочелник Соко X Београд-Вождовац, био је пуковски ратни лекар у Првом светском рату. Решио је да у свом родном крају подигне споменик на месту где су нађене кости једног од незнаних јунака. Предложио је Соколском друштву X Београд да  оно подигне споменик као свој завет у  Соколској Петровој петогодишњици. Деветог октобра 1938. на дан смрти краља Александра освећен је споменик и положен у крипту ковчег са костима незнаног Космајског јунака. Кренула је литија из села Кораћице на гроб на Космају. Друга група, после опела над костима чуваним у ковчегу до изградње споменика у Неменикућској цркви, са свечаном пратњом кренула је ка гробници-споменику. После помена одржали су говоре свештеник М. Ракић, подстарешина соколског друштва Бора Јосиповић, др. П. Илић, просветар Милић Мајсторовић и управитељ Неменикућке школе Стојан Милосављевић. На споменику је било уклесано „Српским витезовима изгинулим 1914. год. на Космају у одбрани Србије и изградњи Југославије”, „Захвални Соко X Београд-Вождовац” и „У спомен Петрове петолетнице 1938 год.” (4) Милић Р.  Мајсторовић је у часопису „Око Соколово” штампао свој говор : „И што је, сада за нас овде врло важно, соколство поштује жртве нашег народа за ослобођење и уједињење, поштује крв и кости наших витезова и мученика ; поштује њихова страдања, патње, муке, болове и прегнућа. … . О драге и племените космајске жртве из 1914! О Мили наш незнани, витеже ! Ево нас овде окупљених, са овим дивним народом који се родио и живи у Космају, да вам одамо … признање за вашу херојску борбу за слободу и независност нашег народа, … за ваше витештво, за ваше муке, за вашу крв и ваше животе ! Праштајте нам свима што то неко није много раније и много боље од нас умео учинити !! …. Ви живите у нама и ако сте мртви, ви  и као мртви кроз нас говорите. Значи, ви  вечито живите! Соколски наш завет је јасан и одређен : ми ћемо до последњег сокола чувати оно, што сте ви светом вашом крвљу створили. … О, племените космајске жртве из 1914, нека вам је слава и хвала ! “ (5)

Уредништво  „Ратног Поменика” истакло је : „Захвалност је највећи подстрек за нове подвиге. Духовно оживљавање и поштовање палих жртава за своју отаџбину и свој народ, најбоља је гаранција за морално васпитање и данашњице и покољења. Дижимо и оживимо пале жртве ! Дижимо их, јер тек тада имамо права да и ми живимо. Они су пали да ми подигнемо, они су изгинули да ми живимо.” (6) Чланови Соколског друштва Београд X Вождовац учествовали су на X свесоколском слету у Прагу 1938. и на IX слету бугарских Јунака 1939, као и на жупским и покрајинским слетовима у Београду и Скопљу. (7)

На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. Присуствовала су друштва : Београд-Матица, Београд VIII, Београд X, Стара Пазова, Рума, Инђија, Врдник, Сремска Митровица и Панчево. Соколи су у поворци дошли пред манастир, где су присуствовали помену. Због кише од похода на Змајевац ( место зборовања) одустало се. Сабор је отворио Петар Лозјанин. М. Мајсторовић одржао је предавање „Видовданска Мисао”. У име сеоског соколства поздравио је Сабор Ђорђе Јовановић, члан Соколске чете Лешница, који је донео сабљу очувану у Подрињу, а донету са Косова поља после Косовске битке. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (8)  Соколско друштво X Београд је сваке године корпоративно излазило на Космај и у заједници са околним становништвом приређивало помен. Преко 300 сокола и грађана било је присутно 16. јула 1939. на помену. После црквеног обреда у име стрешинства говорио је др. Пера Илић, о значају жртве за народ. У име просветног одбора  говорио је Милић Мајсторовић „О поштовању умрлих предака“. У име жупе Београд говорио је инжењер Света Вучковић, о даривању живота за отаџбину. (9) На Сретење 15.2.1941. Соколско друштво Београд X  приредило је помен свима палим борцима за слободу од Карађорђа до тада. Помен је одржан у Вождовачкој цркви. Присуствовали су : изасланик краља капетан Жерјава; командант града Београда генерал Петровић; делегат Градског поглаварства дивизијски генерал у пензији и већник Живан Ранковић; изасланик Савеза Сокола  Мирослав Војиновић; изасланици Соколске жупе Београд Велимир Поповић, Милослав Павловић и Момир Синобад; … . После помена говорио о жртвама у борби за ослобођење прота Вождовачке цркве и оснивач Соколског друштва Београд X Братуљевић. Истог дана увече, у свечаној дворани одржана је свечана академија и забава, са програмом од 17 тачака : вежбе, рецитације, весели скечеви, актовке, песме и говори. Милић Мајсторовић је одржао предавање, а госте је поздравио старешина друштва Љубиша Олић. Друштво је 8.3.1941. одржало забаву а приход је наменило подизању споменика на Торлаку.(10) Соколско друштво Београд X Вождовац  деловало је до Априлског рата 1941.

Аутор је члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 82-87;
2. З.Н.П,  „Прва годишња скупштина најмлађег Сок. Друштва Београд X “Вождовац”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 3;
3. „Вести”, „Око Соколово”, Београд, 1 мај 1938, бр. 5;
4. Уредништво, „Подизање и откривање споменика на Космају”, „Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 15, 18;
5. Милић Р. Мајсторовић,  „Соколи космајским јунацима”, „Око Соколово”, Београд, 1 новембар 1938, бр. 9, стр. 216, 217;
6. Уредништво, „Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 20;
7. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 86-87;
8. „Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;
9. М.Р.М. „Соколска свечаност на Космају”, „Око Соколово”,  Београд,  9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 98;
10. „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 1 марта 1941, бр. 2 и 3;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: