Недељу дана касније, а годинама далеко

Прошли су избори. Недељу дана касније, годинама смо далеко од њиховог суштинског значења. Киша која је у међувремену падала спрала је изборне плакате, а заборав ће се побринути за сва политичка обећања која су нам дата уочи избора. Још мало времена да прође , па се нећемо више сјећати ни ових терориста који су нам за мало заробили Премијера.

Дакле рекло би се враћамо се у колотечину свакодневног живота. Паре које смо добили у замјену за наше личне карте, потрошили смо, а ти драги Роми који су били важни у изборном дану опет ће да скупљају жељезо и просе на улицама. Наши шефови на послу којима је било важно наше мишљење за кога ми гласамо и који су нас срдачно поздрављали тих предизборних дана данас нас и не виде више. Не сјећају се пријетњи изречених уочи избора. Опет су професионалци посвећени еуро интеграцијама. Рекло би се, ништа неуобичајено.

Основе модерне демократије, коју баштини западна цивилизација, поставили су још стари Римљани. Основа њихове демократије се огледа у максими :“хљеба и игара“ за обичну сиротињу. Напунили би колосеуме сиротињом, довели гладијаторе пред њих и демократија може да почне. Гледаоци су осим забаве у крвавој борби, могли да извуку најмање двије поуке. Прва је та, да њима то јест римској сиротињи није најгоре и да су срећни због тога. Друга поука је још важнија, стварао би се привид да и они о нечему одлучују. Наиме од њихове реакције на крају борбе зависио би живот бораца у арени. То је онај чувени Императоров палац горе или доље. Императору је било сасвим свеједно, али се на тај начин стварао привид одлучивања широких маса. Уз по неку врећу брашна и јавне гозбе које су дијељене и приређиване за сиротињу имали су угодну и дуговјечну владавину.

Управо у тај палац нашег Премијера гледам ових дана. Недељу дана касније, а годинама далеко од здравог разума, препознајем римску демократију. Хљеба смо добили у виду социјале, привремених запошљавања на мјесец два у државним фирмама. За наш глас (личну карту) купована су нам дрва, опраштани дугови за воду и струју. Имали смо и гладијаторе у лику страних и домаћих гладијатора. Само још, недељу дана касније да Премијер подигне или спусти палац.