Намјера нових креатора, да се једна једина полу реченица из Просторног плана Црне Горе, који је Скупштина усвојила у јуну ове године, представи као зелено свијетло за поновну реанимацију пропалог пројекта режима Мила Ђукановића о изградњи хидро електарана и потопу Мораче, коју су открили новинари Центра за истраживачко новинарство (свака им част!), сасвим сигурно не може, и неће никада проћи. Учињено је то, најблаже речено, веома подло, на начин што се та полуреченица из Просторног плана Црне Горе у којој је, готово успут, поменута ријека Морача, сада разрађује у Измјенама и допунама Просторно-урбанистичког плана Подгорице, до нивоа градње електрана на Морачи, иако је то урбанистички акт нижег реда, а уз то недавно је усвојен на брзину, и без икакве, озбиљније организоване јавне расправе.
Бојим се да су конструктори такве игранке заборавили, или су намјерно занемарили најважнију чињеницу, да је некадашњи Ђукановићев сулуди наум да потопи Морачу, пред аргументима свих оних који су се деценијама борили за спас Мораче, доживио тотални фијаско, односно потпуно пропао, што су кроз оцјену пројекта и оцјену његове изводљивости констатовали и стручњаци Свјетске банке, односно њеног тијела – Међународне финансијске корпорације. Наиме и они су јасно закључили, да се ради о лошем и ризичном рјешењу. Због свега тога се, 2010. године, ниједна домаћа или свјетска фирма није пријавила на Ђукановићев тада расписани тендер за потоп Мораче.
На жалост, нико, почев од Ђукановића, као наредбодавца, ни до данас није одговарао за такав промашени пројекат, јер су од његовог почетка па до потпуне пропасти, за израду читаве гомиле истраживања, снимања, мјерења, бушења, процјена, оцјена, анализа, пројектовања, тендера… потрошили више милиона еура државних, односно народних пара.
Ипак, дефинитивни крах, Ђукановић и пајташи, доживјели су када је он као тадашњи диктаторски предводник, поред Мораче кренуо да атакује и на остале црногорске светиње, што је прелило чашу злодјела његовог мафиократског режима, па га је огромна већина грађана Црна Гора, коначно збацила и послала на буњиште политичке историје.
Заправо, то је био само континуитет, јер тако су пролазили и тако су ,,поломили зубе“ сви они који су атаковали и на Морачу и на остале црногорске светиње.
Надати се, да садашња црногорска власт, али и градске власти, све ово нијесу заборавили, и да у случају Мораче, нијесу кренули тамним вилајетима, странпутицама и недођијама којима се кретао режим Мила Ђукановића. Вјерујем да ће се присјетити, каква се тешка, вишедеценијска борба водила да се Морача, љепотица међу европским ријекама, са свим својим непроцјењивим вриједностима, спаси од Ђукановићевих потопитељских намјера.
О тој, слободно се може рећи, витешкој и надасве часној борби за одбрану Мораче подастрти су многи необориви аргументи и написане и изговорене многе ријечи које су остале међу корицама књига, у стотинама и стотинама новинских и интернет чланака, телевизијских и радијских дебата, интервјуа, колумни и репортажа. Јаких и необоривих аргумената за спас Мораче, није недостајало ни у саопштењима и говорима на бројним скуповима Морачана и Ровчана, али ни на сједницама Скупштине Црне Горе гдје су се водиле оштре расправе тадашњих црногорских опозиционих посланика, са бранитељима Ђукановићевих приватних пројеката, какав је заправо и био пројекат потопа Мораче.
Стога данас, очигледно треба подсјетити на све то, и опоменути сдашње носиоце одлучивања да прочитају и упознају се са свим аргументима против потопа Мораче, али и упознају се шта их чека ако се дрзну да на Мораче крену Ђукановићевим потопитељским стопама.
Напротив, они треба одмах да отпочну поступак уписа Мораче у свјетска добра под заштитом УНЕСКА, што је давно предлагао, и на чему је инсистирао и наш Морачанин Комнен Бећировић, човјек који је деценијама Морачу штитио и бранио својим дјелима, и на домаћој и на међународној сцени.
Комнен Бећировић
Исто то, предлагао је и сада већ почивши швајцарац Франц Вебер, еколог свјетског гласа, који је штитио природна добра широм свјетских меридијана, а који је неколико пута долазио у Морачу, и дивио се њеним љепотама. Вебер је 2002. године, у уводној ријечи књиге Комнена Бећировића „Одбрана Мораче од потопа“, између осталог написао и ово:
Франц Вебер
„Упућујем горући позив властима Црне Горе да коначно одустану од погубног пројекта потапања Мораче. Тражим од њих да, напротив, упишу ту дивоту у њеној свеукупности на листу баштине човјечанства под заштитом УНЕСКА. Јер Морача је ремек дјело које припада будућим покољењима“.
<
Франц Вебер, као највећи ауторитет свога времена међу свјетским еколозима, је 2010. године чак рекао, да је спреман, да лично дадне пуни допринос да се Морача упише на листу баштине човјечанства под заштитом УНЕСКА.
Gradiće se elektrana,praviće se akumulacije.
Treba da se živi od nečega.Ne nego ćemo je „zaštititi“ i prodati okolno zemljište Turcima.