Nebo su Srbinu lovćenske oči

Ne požali me dane, ja drugo nemam
do tvoje zore monaški poj,
sve što proživeh ja živeh za te,
za ovo jutro, za ovaj boj.

Ne požali me, ja drugo nemam
do ovu sveću,
vekovi moji njome trepere,
ja i u smrti znam gde ću…

Svaki mi kamen roda krštenica,
zalud mi premeću krš obožen,
neba se dohvatiti ne mogu,
u Srbina sam raspećem rukopoložen…

Ne požali me, zašto bi,
rođenjem slavim sudnji mi dan,
zveri ni živeti nemaju za šta
ja život imam za šta da dam…

Jalovo tuku o božji metoh,
vaskrsna, mila, sva mirom toči,
zalud se uspinju da je oslepe
nebo su Srbinu lovćenske oči.

Ne požali me, zašto bi,
Crna mi Gora tamjanom lista,
zalud se zveri hadom zore,
vaskrsla već je uz Boga- Hrista.

Ne požali me dane, ja drugo nemam
do tvoje zore monaški poj,
sve što proživeh ja živeh za te,
za ovo jutro, za ovaj boj.

Mihailo Medenica