Не заборавите: У недјељу се сат помјера унапријед

Помјерањем казаљки на часовницима за један сат унапријед, у недјељу, 29. марта, у два сата ујутро почеће љетње рачунање времена.

Љетње рачунање времена почиње посљедње недеље марта тако што се вријеме у два сата ујутро помјерањем казаљки за један сат унапријед рачуна као три сата. Прелазак на љетње и зимско вријеме први пут је забиљежен 1916. године у земљама на сјеверу Европе, а до сада је уведен у око 70 држава, углавном на сјеверној хемисфери. Од 2002. године земље Европске уније, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак љетњег времена буде посљедње недеље у марту, а завршетак посљедње седмице у октобру.

Помјерање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме „продужава“ дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе љетње вријеме, а датум помјерања казаљки различит је од државе до државе.

Помјерање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

На јужној хемисфери почетак и крај љетњег времена је обрнут у односу на сјеверну.

Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на љетње рачунање времена.

Израел је, примјера ради, до прије неколико година мијењао љетње вријеме различито од остатка свијета, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско љетње вријеме.

Поједини астрономи су против помјерања казаљки и вјештачког „продужења“ дана, макар се то правдало и економском рачуницом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: