Ne može se u EU, ako „priznaš“ Jasenovac: Hrvatska uputila Crnoj Gori dokument pun ucena i pritisaka

Izglasavanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Mauthauzenu i Dahau u parlamentu na Nemanjinoj obali u Podgorici, susedna Hrvatska Crnogorcima ne može da oprosti, čak ni pošto je odmah nakon toga, još 25. jula, predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića, vicepremijera Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića proglasila za persone non grata.

Sada je kroz nove ucene pojačala pritisak na Crnu Goru, ne bi li, ako se zahtevi ne ispune, usporila njen put ka EU i to baš u trenutku kada se očekuje zatvaranje četiri pregovaračka poglavlja do kraja godine.

Zvanični Zagreb je uputio izvršnoj vlasti u Podgorici „nonpejper“ (neformalni diplomatski dokument) od 11 tačaka tražeći rešavanje otvorenih pitanja koja narušavaju odnose dveju država. „Novostima“ je u vrhu vlasti nezvanično potvrđeno da je kabinetu Milojka Spajića stigla „pošta“ iz komšiluka puna novih zahteva. U toj diplomatskoj depeši Hrvati navodno traže priznavanje „agresije“ na Hrvatsku 1991. godine, promenu udžbenika istorije kako bi se učilo da su Hrvati starosedeoci Boke Kotorske, priznavanje hrvatskog jezika kao domicilnog, dopuštanje hrvatskim službama da istražuju osumnjičene za ratne zločine i kriminal na području Crne Gore…

Smatraju da dve države treba da reše i pitanje vlasništva nad školskim brodom „Jadran“, razgraničenje na Prevlaci, pronalazak nestalih osoba kao i pitanje gradskog bazena u Kotoru koji je nazvan po bivšem vaterpolisti Zoranu Gopčeviću, za kojeg Hrvatska tvrdi da je bio čuvar u logoru „Morinj“. U tom dokumentu koji Vlada Crne Gore još drži daleko od očiju građana, navodno se ističe da Hrvatska podržava put Podgorice ka Evropskoj uniji, ali pod uslovom da sve navedeno ispuni. U međuvremenu je procurila informacija da su Ministarstvo spoljnih poslova i šef diplomatije Ervin Ibrahimović (Bošnjačka stranka) odgovorili Zagrebu, takođe u formi nonpejpera, da je Crna Gora predložila formiranje radne grupe kako bi se nastavili razgovori o razgraničenju, dok su se povodom pitanja imena bazena u Kotoru „ogradili“ jer je to „odluka tamošnje lokalne vlasti“.

Zaboravili su susedi vreme Mila Đukanovića kada je tadašnji režim poslao oficira Vojske Crne Gore u Knin na proslavu „Oluje“, solidarišući se sa najvećim egzodusom jednog naroda, srpskog, u novijoj istoriji na tlu Evrope, ali i odluke da se ne sudi ratnim zločincima u logoru „Lora“ kod Splita gde su na najsvirepiji način mučeni i ubijeni vojnici JNA iz nikšićko-šavničke i barske grupe, njegovom izvinjavanju zbog ratnih dešavanja u Dubrovniku…

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović opet je ponovio stav da su odnosi Crne Gore i Hrvatske nakon usvajanja rezolucije o Jasenovcu narušeni, da to može usporiti evropski put zemlje i da se nada promenama na političkoj sceni.

– Nažalost, imali ste političke aktere koji su govorili da ta rezolucija nije u našem državnom interesu, a onda su podržali donošenje takve odluke. Nadam se da ćemo imati promenu ponašanja na sceni u Crnoj Gori i da ćemo imati aktere suštinski posvećene evropskom procesu – poručio je Milatović.

Politički analitičar Igor Damjanović kaže, za „Novosti“, da „nonpejper“ pokazuje da je posle osam decenija za političku misao susedne države adekvatna ocena da su „Hrvati najhrabriji narod, ne zato što se nikoga ne boje, već zato što se ničega ne stide“:

– Tu rečenicu je izgovorio Jovan Dučić, na susretu srpskih i hrvatskih intelektualaca i političara, koji je 1942. organizovao predsednik Ruzvelt u Beloj kući, osvrćući se na pokušaje prisutnih Hrvata da negiraju i minorizuju ustaška zverstva i razmere zločina NDH. I sadašnja Vlada Hrvatske deklarativno se odriče kontinuiteta sa NDH, ali je i te kako osetljiva kada se o ustašama loše govori, čak i u najblažoj formi kao što je to u rezoluciji Skupštine Crne Gore.

Damjanović smatra da je dobro što ovo građanima pokazuje svu izopačenost i bizarnost briselske birokratije:

– Taj apsurdni sistem teoretski dozvoljava zemlji koja je ranije postala članica da uslovi pristupanje naredne zemlje promenom imena bazena, koji nosi ime čoveka koji čak nikada nije bio ni osumnjičen, a kamoli optužen, ili osuđen za neko krivično delo. Bez obzira na sve bizarnosti i gadosti nonpejpera, Hrvatska se suštinski neće pitati da li će Crna Gora postati deo EU. Od 27 zemalja članica, 24 se ni o jednom ozbiljnom pitanju suštinski ništa ne pitaju. Odluke će se donositi u Parizu i Berlinu, odnosno u Vašingtonu, a nikako u Zagrebu.

Plenković sa Vuksanovićem

Poklopilo se da baš u vreme upućivanja nonpejera premijer vlade u Zagrebu Andrej Plenković i predsednik Hrvatske građanske inicijative i poslanik Adrijan Vuksanović, razgovaraju o evropskom putu Crne Gore i položaju Hrvata u crnogorskom društvu. Tema razgovora na Banskim dvorima bila su i nerešena pitanja koja muče hrvatsku zajednicu u Crnoj Gori.