„Не дамо Црну Гору“: Број новоуписаних пунољетних бирача, већи за више од 50% од реалног броја средњошколаца

НВО „Не дамо Црну Гору“, поднијела је примједбу Државној изборној комисији у вези са бирчким списковима.

Садржај поднеска преносимо у цјелости:

Државној изборној комисији

Предмет :  Примједбе на табеларни приказ бирачког списка од 20.6.2020 године

Поштовани представници Дрзавне изборне комисије ,

Поводом табеларног приказа бирачког списка објављеног 20.06.2020. године сходно члану 17, Закона о бирачком списку, од стране Министарства унутрашњих послова Црне Горе, износимо следеће примједбе:

НВО ,,Не дамо Црну ГОРУ“ је сачинила анализу (коју вам приложену достављамо), као дио свеобухватне анализе валидности и ажурирања бирачких спискова у односу на промјене у становништву и бирачком списку у последњих 2 до 20 година у Црној Гори. Свеобухватна анализа је већ упућена на адресе Министарства унутрашњих послова, дипломатских предстаништава у Црној Гори, више агенција за контролу избора, невладиних организација као и медијима у Црној Гори и иностранству.

У конкретном износимо посебне примједбе на број уписаних бирача који су стекли бирачко право на основу пунољетства у последње двије године, од априла 2018. године, до јуна 2020. године. У анализи смо користили званичне податке, тј. цифре Министарства унутрашњих послова Републике Црне Горе од 20.06.2020. године, као и Министарства просвјете Републике Црне Горе о броју средњошколаца у последње три школске године, закључно са школском годином 2019/2020 (https://skolskastatistika.edu.me/)

Подаци су дати по општинама и за укупан број новоуписаних пунољетних бираца од 2018-2020 године, као и за број средњошколаца у Црној Гори. Број новоуписаних пунољетних бирача у последње двије године од 20608 је, од релативног и израчунатог броја средњошколаца од 13731, знатно већи и то за 6877 новоуписаних бирача на основу пунољетства. Слична разлика од 6989 новоуписаних пунољетних бирача је израчуната и на основу званичних података за ученике трећег и четвртог разреда средње школе. Број уценика је узет као реалан број градјана који су постали пунољетни у последње двије године. Ови подаци упућују на то да је број новоуписаних пунољетних бирача већи за више од 50% од реалног броја средњошколаца, који ову НВО наводи на сумњу да бирачки списак не одражава право стање и као такав се не може сматрати ажурираним.

Поред изнијетог достављамо Вам такође додатне анализе које су урађене да би се представио однос бирачког тијела Црне Горе, у односу на укупан број становника Црне Горе са свим могућим параметрима Управе за статистику Црне Горе о броју пунољетних становника и контролом података за малољетнике који похађају државне, приватне школе или предшколске установе. Анализа је, такође, урађена да укаже на могућност постојања бирача који злоупотребљавају право о регистру пребивалишта у општинама Црне Горе, а који би били у могућности да гласају на предстојећим изборима (чланови 2 и 8-17, Закона о регистрима пребивалишта и боравишта Републике Црне Горе). Резултати су приказани по општинама Црне Горе са бројевима и процентима за особе које посједују гласачко право на основу члана 10. Закона о избору одборника и посланика Републике Црне Горе. У анализу су уврштени званични подаци Министарства унутрашњих послова Црне Горе (20.06.2020), Министарства за просвјету(https://skolskastatistika.edu.me/), Управе за статистику Црне Горе (МОНСТАТ), Републичке (2001) и Државне изборне комисије (2006 – 2016), као и невладиних организација за мониторинг изборног процеса (ЦЕМИ, ЦЕСИД, ОЦСЕ).

У додатној анализи смо уочили да проценат бирачког тијела, у односу на становништво Црне Горе расте непрестано од 2001. године. Наиме, на Републичким парламентарним изборима из 2001. године проценат бирацког тијела је био мање-више сагласан броју грађана са бирачким правом. То су становници Црне Горе који су  старији од 18 година са пребивалистем у Црној Гори (Члан 11. Закона о избору одборника и посланика). Анализа удијела бирачког тијела за државне парламентарне изборе од 2006. па до 2020. године указује да се проценат бирача, у односу на укупан број становника, непрестано увећавао на територији читаве Црне Горе и у односу на 2001. годину, у 2020. години ћемо имати скоро 15% висе бирача у односу на број становника Црне Горе са бирачким правом. Од 2006. године до 2020. године пораст бирачког тијела у односу на становништво са бирачким правом је 10% већи на територији читаве Црне Горе. Као резултат овог пораста имамо поједине општине са већим бројем бирача него становника, без обзира на бирачко право (Плав, Гусиње, Петњица и Улцињ). У већини осталих општина је проценат од 90-100%  бирачког тијела у односу на укупан број становника (12 општина), што наводи на логичан закључак да бирачки спискови нису ажурирани и не представљају стварну слику бирачког тијела Републике Црне Горе. Подсјећамо да укупан број  становништва није умањен по основу малољетника испод 18 година, који немају право гласа на изборима на основу члана 11.  Закона о избору одборника и посланика Републике Црне Горе.

Да бисмо извршили даљу анализу бирачког тијела укључили смо податке за број становника Црне Горе млађих од 18 година (Управа за статистику Црне Горе, МОНСТАТ), као и податке о малољетним становницима Црне Горе регистрованим у предшколским и школским установама. Додатна анализа указује да се бирачко тијело Црне Горе разликује од броја становника, са правом гласа, у 23 од 25 општина. У појединим случајевима разлика у бирачком тијелу прелази 30% уписаних у бирачки списак (општина Плав), док за 13 општина ова разлика износи више од 7.5% уписаних у бирачки списак. На крају пошто су све анализе указивале на несразмјеран број бирача у односу на становништво покушали смо да анализом и упоређивањем природног прираштаја у Црној Гори у последњих 18 година добијемо реалну слику бирачког тијела. Анализа природног прираштаја, разлика у броју рођених и умрлих грађана Црне Горе, указује да популација у Црној Гори у последњих 18 година би требало да годишње расте максимално за 1681 становника (период 2002-2019) или  851 становник (период 2016-2019). Анализа укупног броја становниства Црне Горе за период од 2002-2019 указује на годишњи раст становника од 813. У истом периоду 2002-2019 годишњи раст уписаних бирача је 4574. Ова цифра је у драстичном несагласју са природним прираштајем, као и порастом броја становника, по подацима Управе за статистику Републике Црне Горе (МОНСТАТ).

У финалну анализу смо укључили и податке које је недавно изнио господин Нухоџић, Министар унутрашњих послова Републике Црне Горе, а који би морали да се поклапају са подацима бирачког списка објављеног 20.06.2020, од стране Министарства унутрашњих послова Црне Горе. Ови подаци указују на још већа неслагања у односу на природни прираштај у Црној Гори. Анализом природног прираштаја у последње три године, годишњи раст становништва за  851  особу никако не може довести до пораста од 13962  бирача, као ни пораст становништва од  55875, у периоду  од  2016-2020.  Ови подаци указују да је на годишњем нивоу од 2016. године уписано 3317 нових бирача и 13969 нових становника. Оваква анализа указује на генералан проблем са бирачким списковима и велику могућност на неадекватно ажурирање и вођење података о броју становника Црне Горе са пријавом или одјавом пребивалишта или боравишта у Републици Црној Гори. Подсјетићемо да чланови 2 и 8-17 Закона о регистрима пребивалишта или боравишта Републике Црне Горе, јасно одређују регистрацију пребивалишта и боравишта у Републици Црној Гори, регистра пребивалишта, подношење пријаве промјене пребивалишта, рок за подношење пријаве, одјаву пребивалишта, поступање по пријави, провјеру података од стране МУП-а, унос и промјена података у регистру, критеријуме за утврђивање пребивалишта, као и о утврђивању тачности ових података од стране Министраства унутрашњих послова Републике Црне Горе и Управе полиције по службеној дужности.

Такође, подсјећамо да члан 36  Закона о регистрима пребивалишта или боравишта Републике Црне Горе, предвиђа новчану казну за прекршај држављана Црне Горе, као и држављана страних држава који не поднесу пријаву пребивалишта, пријаву промјене пребивалишта, односно адресе, пријаву о одласку у другу државу и пријаву повратка из друге државе.

Закључујемо да чланови 12 и 12а Закона о бирачком списку Црне Горе, одређује што подразумијевају промјене у бирачком списку, да се промјене врше по службеној дужности од стране Министарства унутрашњих послова, или на захтјев бирача. Подсјећамо да службена дужност Министарства унутрашњих послова и Управе полиције Републике Црне Горе укључује и провјеру пребивалишта или боравишта по Члановима 12-18 и 20-22, Закона о регистрима пребивалишта или боравишта Републике Црне Горе. Казнене одредбе везане за неодговорно вођење и ажурирање бирачких спискова су регулисани чланом 35. Закона о бирачком списку Републике Црне Горе.

Увјерени смо да ћете наше основане примједбе и детаљне анализе свеобухватно провјерити на основу Чланова 26-30, Закона о бирацком списку Републике Црне Горе. Такође се надамо да цете прихавтити наше сугестије на који начин би се створили услови за ажурирани и тачан бирачки списак, на задовољство свих, срдачно вас поздрављамо.

У име НВО ,, Не дамо Црну гору“

Аутор анализе: проф.др Сергеј Ђурановић

извршна директорица НВО: проф.др Весна Братић

Извор: Фејзбук профил Не дамо Црну Гору

Srednjoskolci u odnosu na Statistički izvještaj- u cjelini i po jedinicama

Прочитајте ЈОШ:

Носилац најјаче опозиционе коалиције „За будућност Црне Горе“, Здравко Кривокапић поручио: Побједа креће из Пљеваља!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: