Научници: На отвореном је готово немогуће заразити се короном

Пустите људе да се виђају напољу! То је суштина апела водећих њемачких истраживача аеросола који кажу да је на отвореном готово немогуће заразити се короном.

DW се код научника распитао зашто је тако.

“Преношење вируса дешава се скоро искључиво у затвореним просторијама”, пишу водећи научници из њемачког Друштва за истраживање аеросола у отвореном писму канцеларки и министру здравља. Они тврде да мјере против пандемије којима се ограничавају сусрети људи на отвореном, шетње или најављује полицијски час шаљу погрешну поруку да опасност вреба напољу и тако повећавају шансу да се људи сријећу у приватним кућама и становима, гдје је опасност највећа.

Како кажу научници, непрестане дебате о шетњи променадом, сједењу у башти пивнице, џогирању или вожњи бицикла одавно су се показале као контрапродуктивне. Истичу, стално упозоравање људи да избјегавају све контакте, па и оне на отвореном, појачава умор народа од мјера.

“Као што знамо, људи огуглају кад се непрестано оглашава стање узбуне.”

Да ли је напољу сасвим безбједно?

Аеросоли, мајушне честице које лебде ваздухом, главни су кривац за преношење коронавируса. Према налазима научника, ово се посебно дешава у затвореним просторијама.

“Зато што је циркулација ваздуха на отвореном много већа. Имате струјање вјетра па се тако врло брзо концентрација аеросоли разређује”, каже шеф Института за јавно здравље при Универзитетској клиници у Бону, Нико Мутерс.

Слично каже и вирусолог Александер Кекуле, али додаје да то све важи ако се на отвореном држи одстојање од најмање метар и по.

“Ако не држите то одстојање, гледате се лицем у лице и гласно причате, певате, вичете, пљујете – онда се, уместо аеросолима, можете заразити капљично.”

Студије потврђују да је опасност од заразе напољу екстремно ниска. Једно истраживање из Кине је узело под лупу 7.324 случаја заразе и само један се десио на отвореном. Кекуле каже да то исто важи за мутације вируса – оне су нешто заразније, али мере остају исте.

“Мутанти не лете даље”, каже вирусолог.

Како утиче вјетар?

“Што вјетровитије, то ће прије бити развејани облаци аеросоли које човјек производи”, каже физичар и истраживач аеросоли Герхард Шојх.

На питање да ли је рецимо на ливади гдје бораве различите групице људи могуће да вјетар однесе аеросоли од једне до друге групе, Шојх каже да је то практично немогуће.

“Само због тјелесне температуре се ствара нека врста ваздушне струје која углавном, као код камина, иде на горе”, прича овај физичар за ДW. Јер, тјелесна температура од око 37 степени углавном је виша од спољне температуре.

“Тиме се топлији ваздух пење горе, па и тај облак аеросоли.”

Једна студија у Ирану је такође потврдила да вјетар не игра никакву улогу у преношењу вируса.

Шта кад је напољу топло, а шта кад је хладно?

То није до краја научно разјашњено. Амерички истраживачи су пратили развој инфекције у топлим, хладним, сувим и влажним предјелима Кине и нису нашли никакве разлике. Једна аустријска студија је установила да ултраљубичасто зрачење Сунца убија вирус рецимо на површинама, али да то мало утиче на пренос заразе са човјека на човјека.

Мутерс каже да се на Сунце не треба ослањати – више је ултраљубичастог зрачења љети, али је рецимо у снијежним предјелима оно још веће због рефлексије снијега. Осим тога, он указује да пандемија једнако погађа и топлије и хладније предјеле.

Кекуле пак верује да то ништа не говори о суштини, јер претпоставља да се и у топлим предјелима људи масовно заразе унутра.

“Баш тамо више бораве унутра са клима уређајима и вентилаторима”, каже он.

Има ли опасности од спорта?

Стручњаци кажу да и спортисти, рецимо при џогирању треба да држе одстојање од метар и по упркос томе што, у стању физичког оптерећења, дубље дишу и избацују више честица у ваздух.

“Ако неко само протрчи поред вас, чак и на малом одстојању, ризик је веома мали”, каже нам истраживачица аеросоли са Лајбницовог института, Биргит Венер.

Слично мисли и њен колега Герхард Шојх који истиче да и задухани спортисти би морали да стоје минутима једни поред других да би се зараза пренијела. Зато он не види проблем ни у тимским спортовима попут фудбала.

“Али проблем настаје кад се користе свлачионице или тоалети. То су опасне просторије. Оне морају добро да се луфтирају.”

Као контроверзна важи једна холандска студија која је прошле године показала да је потребно веће одстојање међу спортистима. Кажу, од бициклиста ваља држати двадесет метара одстојања. Критичари наглашавају да је та студија обављена у аеротунелу, а не под реалним условима.

Да ли је сусрет са пушачима опаснији?

Још ниједна студија није повезала пасивно пушење са повећаним ризиком од заразе короном.

“Пушењем се не избацује више вируса у спољашност”, каже Шојх.

Ни Нико Мутерс са Универзитетске клинике у Бону не види да су пушачи на било који начин заразнији.

Додуше, према Институту “Роберт Кох”, пушачи имају нешто већи ризик од тешког обољења ако се заразе. Али по друге нису опаснији.

Да ли маска напољу има смисла?

Има, ако не може да се држи одстојање. Поготово у већим гужвама, рецимо на концертима.

“Или кад сте на аутобуској станици, или у неком реду, онда маска има смисла”, закључује Венер.

Извор: ЦдМ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: