• Мозаик

НАТО посветио читав 13. параграф Кини: После „потчињавања“ Русије, Пекинг ће бити следећа мета

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: Профимедиа

Током самита Северноатлантског савеза у Мадриду, НАТО алијанса је први пут од 2010. године представила свој „стратешки концепт“. Предвидљиво, овај документ наводи Русију као најважнију претњу безбедности НАТО чланица, али, по први пут, помиње Кину као забрињавајућу тачку. Иако је заустављена провокативна реторика неких држава чланица, помињање Кине у овом документу је и даље значајно.

У Стратешком концепту НАТО је посветио читав 13. параграф Кини. У њему се наводи да кинеске „ амбиције и политика принуде представљају изазов нашим интересима, безбедности и вредностима“.

Наводи се да „НР Кина користи широк спектар политичких, економских и војних алата како би повећала свој глобални утицај и пројектну моћ, док остаје непрозирна у погледу своје стратегије, намера и војног јачања. Злонамерне хибридне и сајбер операције НР Кине и њена конфронтирајућа реторика и дезинформације циљају савезнике и штете безбедности Алијансе“.

– НР Кина настоји да контролише кључне технолошке и индустријске секторе, критичну инфраструктуру, стратешке материјале и ланце снабдевања. Користи своју економску полугу да створи стратешке зависности и појача свој утицај. Настоји да поткопа међународни поредак заснован на правилима, укључујући свемир, сајберсвет и поморство. Продубљивање стратешког партнерства између Народне Републике Кине и Руске Федерације и њихови све јачи покушаји да поткопају међународни поредак заснован на правилима су у супротности са нашим вредностима и интересима“, додаје се у документу.

Чини се да тачка 14 повлачи став сукобљавања, јер се у њој наводи да НАТО остаје „отворен за конструктиван ангажман са НР Кином, укључујући изградњу реципрочне транспарентности, у циљу заштите безбедносних интереса Алијансе“. Али се такође каже да ће чланови НАТО савеза радити на решавању „системских изазова” које поставља Кина, на шта се такође алудира у делу „Кооперативна безбедност”, где се наводи да је „Индо-Пацифик важан за НАТО, с обзиром на то да развој догађаја у том региону може директно утицати на евроатлантску безбедност“.

Пре свега, цела ова процена је вођена крајње погрешном логиком да Кина некако поткопава западну индустрију. Чињеница је да је глобализација, процес који су покренуле западне земље, резултирала повећањем глобалне тржишне конкуренције. Кина није угрозила правила овог такмичења; она само фер и поштено побеђује, што и не чуди с обзиром на то да има највећу популацију на свету, и то високообразовану.

Разумљиво, Пекинг ће Стратешки концепет НАТО видети као недостатак поштовања према свом развоју, који сматра мирним и обострано корисним за свет. Кинески државни саветник и министар одбране Веи Фенгхе је на Шангри-Ла дијалогу у Сингапуру 19. јуна, је то посебно истакао у присуству свог америчког колеге. Напори да се „ограничи“ утицај Кине су у суштини напори да се заустави развој Кине, који је праћен највећом кампањом против сиромаштва у историји човечанства. Борба против овога је крајње неморална.

Још једна ствар у вези са Стратешким концептом НАТО је да у суштини проширује америчку стратегију према Кини, такозвану „стратешку двосмисленост“, на 30 земаља. Ово је само по себи веома провокативно, јер значи да би се однос НАТО-а са Кином могао постати једнако непредвидив и хаотичан, као и тренутни однос САД и Кине. Само то чини светску економију још несигурнијом, с обзиром на то да су САД и Кина две највеће економије на свету. Прикључивање већег дела Европске уније била још већа катастрофа.

Стратешки концепт НАТО-а јасно оставља отворена врата алијанси да се меша у кинеско суседство. Треба напоменути да се у документу НАТО-а помиње и сопствено суседство, на пример, признаје концепт политике великих сила у погледу сопствених интереса, али се не признају кинески. Ово је изузетно погрешна идеја, која је већ дуже време својствена за политику САД и НАТО, на пример, за актуелни сукоб у Украјини.

Коначно, мора се признати да, иако се у документу у највећој мери помиње Русија, што је пропраћено повећаним присуством трупа на источном крилу НАТО-а у Европи, он и даље има везе са америчким стратешким размишљањем о Кини.

Верујем да је у америчким безбедносним круговима и даље веома присутна идеја Веса Мичела, бившег помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања, који је у чланку из августа 2021. написаном за Нешнел интерест истакао да САД не би могле да добију рат на два фронта против Русије и Кине. Зато, по њему, САД морају да пронађу начин да своје своје сукобе са обе силе снажно уздрмају. У чланку се тврди да би САД требало да задају смртни ударац руском утицају у Европи и да натерају Русију да буде источна сила.

– Једноставно речено, циљ би требало да буде ублажавање америчког проблема сукоба на два фронта гурањем Русије да буде мање европска сила – а више азијска , написао је Мичел. Треба напоменути да овај чланак није само објављен у часопису, већ је заснован на извештају који је Мичел написао 2020. за Пентагон.

Чини се да је фокус стратешког концепта НАТО-а на Русију, а недавне акције алијансе су тачна примена Мичелове стратегије. Односно, циљ је да се Русија истера из Европе кроз сукоб у Украјини и изградњу источног фронта са НАТО – чиме би се избегао потенцијални сукоб на два фронта са Русијом и Кином. Док се стратешки концепт сада фокусира на Русију, очигледно је да је Кина на нишану као следећа главна тачка.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: