НАТО одбија да саопшти тачан састав бомби које су бачене на СРЈ и Републику Српску
1 min read
Максилофацијални хирург Алек Рачић из Београда увјерен је да бомбардовање осиромашеним уранијумом има везе са обољевањем од рака, јер је код пацијената из Републике Српске, коју је НАТО овим пројектилима гађао 1995. године, открио нове облике ћелијске мутације.
„Мој професор Гојко Стојчић, од кога сам учио онко-хирургију главе и врата, био је главни консултант за онко-хирургију главе и врата у Републици Српској. Посебно смо велики број операција радили у Општој болници Добој. Тада сам, већ негдје 2000. године, први пут видио велики број људи са неким метастатским депозитима на врату, што није било уобичајено раније“, изјавио је Рачић.
Он је додао да је касније пацијенте са сличном клиничком сликом видио и у Србији, 2002. и 2003. године.
Рачић, који ради у Истраживачком центру Клиничко-болничког центра Србије и професор је Медицинског факултета Универзитета у Београду, рекао је да је посебан проблем за истраживаче то што НАТО и даље одбија да саопшти тачан састав бомби које су бачене на Републику Српску и Савезну Републику Југославију.
Он је навео да је 1999. године део узорака са бомбардованих подручја предат професорки Јасмини Вујић, која је у Америци извршила лабораторијске анализе и између осталих елемената пронашла елемент полонијум17 у траговима, који је директно канцероген.
Он је истакао да је муниција са осиромашеним уранијумом, која се користи за пробијање тенковских оклопа, имала и плутонијумске пенетраторе, при чему је плутонијум директно канцероген.
„Уранијум изазива генетске мутације, па посредним путем дође до рака. А, има и других елемената далеко штетнијих који директно изазивају рак. Бомбе које су бацане на Хан Пијесак и на Хаџиће су имале и плутонијумске пенетраторе и та чињеница се стално пренебегава“, нагласио је Рачић.
Он је подсјетио да је познати српски патолог Зоран Станковић вршио ископавања братуначког гробља, гдје је била претежно покопана помрла популација људи избјеглих из Хаџића, за које се испоставило да су умрли од малигних болести услед бомбардовања осиромашеним уранијумом.
„Према том истраживању које је радила ВМА, у Хаџићима је прије бомбардовања било само 12 људи оболело од малигних болести уопште, а на братуначком гробљу је од оне популације која је избјегла из Хаџића ископано 400 људи који су умрли од рака. Разлика у диспропорцији је још већа, јер има неких који су отишли негдје другдје, па су умрли од рака“, рекао је Рачић.
Према Рачићевим ријечима власти Републике Српске нису о томе водиле рачуна, јер се радило о, у литератури познатим конгениталним аномалијама, али у већој учесталости него прије бомбардовања осиромашеним уранијумом.
„Али, једноставно, није се родило дијете са двије главе, па им није било занимљиво да испитују, а то је било врло важно да се одмах испита. Има неких лекара из моје генерације који су нешто од тога сликали, па сам добијао неке фотографије, али није спровођено истраживање на државном нивоу“, рекао је Рачић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
