Црна Гора ће упутити до 30 припадника Војске у састав снага Сјеверноатлантског савеза за брзо реаговање (NATO Response Force – NRF), одлучио је 27. јула црногорски парламент.

Како је образложено, одлука ће бити реализована уколико највише тијело за политичке одлуке у НАТО савезу – Сјеверноатлантски савјет (NAC) донесе одлуку о распоређивању, односно ангажовању NRF снага.

Ту одлуку, коју је предложио Савјет за одбрану и безбједност, подржао је 41 посланик владајуће коалиције, док опозиција није присуствовала гласању.

Да би црногорски војници били дио НАТО снага за брзо реаговање (NRF), мораће да прођу шестомјесечну обуку Алијансе, то су за Побједу казали из НАТО-а коментаришући недавну одлуку Скупштине Црне Горе да у NRF буде упућено до 30 припадника Војске Црне Горе.

НАТО снаге за брзо реаговање су јединице високе спремности које сачињавају копнена, ваздушна, поморска и јединице специјалних операција које Алијанса може брзо распоредити, кад год је потребно.

Дио тих снага, сходно одлуци црногорских власти, биће и црногорски војници, али ће прије тога морати да прођу захтјевну НАТО обуку.

“Поздрављамо планирани допринос Црне Горе у НАТО снагама за реаговање (NRF). NRF су снаге велике спремности које сачињавају копнена, ваздушна, поморска и јединице специјалних операција које Алијанса може брзо распоредити, кад год је потребно”, казали су из НАТО -а за Побједу.

Како су објаснили из Алијансе, ротирање снага кроз NRF захтијева да савезници и партнерске државе испуне строге стандарде и усвоје поступке потребне за одбрамбене и експедицијске операције.

“Као резултат, учешћу у NRFу претходи шестомјесечни програм вјежби НАТО-а у циљу интегрисања и стандардизације различитих националних контингената”, навели су из НАТО-а.

NFR је покренут 2002. године и састоји се од високо способних мултинационалних снага које су у кратком року способне да реагују на безбједносне изазове, од управљањакризамадо колективне одбране.

NFR снаге су под командом врховног команданта Савезничких снага за Европу. Одлуку о распоређивању, односно ангажовању NFR снага доноси NAC консензусом чланица Савјета.

Оперативно командовање NFR-а се ротира између савезничких команди здружених снага у Брунсуму (Холандија) и Напуљу (Италија).

“У случају да NAC донесе одлуку о распоређивању, односно ангажовању NFR  снага, припадници ВЦГ ће, у складу са одлуком, учествовати у спровођењу активности у саставу снага Сјеверноатлантског савеза за брзо реаговање”, пише у образложењу.

Наводи се да ће упућивањем припадника ВЦГ у NFR, Црна Гора активно допринијети систему колективне одбране, развоју способности и капацитета савеза, а тиме директном унапређењу безбједности, просперитету и стабилности државе.

“Досљедним развијањем способности снага декларисаних за допринос НАТО структури снага и њиховим ангажовањем, Црна Гора гради кредибилитет поузданог партнера у савезу”, закључује се у образложењу.

Од НАТО бомби до НАТО савеза

Званична Подгорица признала је  још 2014. године да је подршка грађана чланству Црне Горе у НАТО-у у стагнацији, да је свега 26,4 одсто испитаника изјавило да подржавају чланство Црне Горе у НАТО-у, 42,3 је било против, а 31,3 одсто је било неодлучно, наведено је у повјерљивом документу НАТО-а, именованом као „Комуникационе смјернице за покретање и вођење јавног дијалога о црногорском путу у НАТО”.

Одсјек за јавну дипломатију НАТО-а у препорукама владајућој структури Црне Горе за вођење кампање о атлантским интеграцијама наводи да треба утицати на јавно мњење тако да референдум о чланству није обавезан и да Црна Гора не треба да се осећа кривом за бомбардовање Југославије 1999. године.

Садржај овог тајног документа објавио је наш портал, а који свједочи како алијанса диктира домаће задатке црногорском премијеру, предсједнику државе, шефу парламента, Влади Црне Горе, политичким партијама и Координационом тиму НАТО-а шта све треба да ураде не би ли имали више успјеха у промовисању НАТО-а.

НАТО пропагандисти су тада признавали да неће имати лак задатак, па су, по рецепту Гебелса, инсистирали да се црногорске власти фокусирају на ’ширење информација’ о Сјеверноатлантској алијанси”.

А у документу НАТО-а пише да је „потребна обука и размена аргумената да би се демистификовале предрасуде и стереотипи и указати на потенцијалне предности чланства”. НАТО стратези планирају да мета НАТО пропаганде буду неопредељени грађани као и они који, како се наводи, нису тврдо против уласка у алијансу.

„Анкете показују да велики број грађана види чланство у алијанси као стални печат на резултат референдума. Овај потенцијал не би требало да се изгубио из вида. Штавише, треба да се одржава и евентуално ојача”, пише у документу, при чему експерти НАТО-а нису пропустили прилику да укажу на националну и партијску припадност оних који не подржавају улазак Црне Горе у алијансу.

„Анкете показују да етничка припадност и преференција политичких партија у великој мјери утичу на формирање мишљења о чланству Црне Горе. Већина неопредељених су Црногорци, а потом присталице Бошњачке странке и Позитивне Црне Горе, док је већина ’меких’ противника српске националности и присталица НОВА”.

Посебно је занимљив одељак у ком се владајућој структури и странкама у Црној Гори сугерише шта радити да би се грађани Црне Горе лишили емоција, како би заборавили НАТО бомбардовање 1999. У документу се наводи да је један од главних разлога противника приступања НАТО-у чињеница да је тај војни савез 1999. бомбардовао Србију и Црну Гору и констатује да „анкете потврђују присуство високог нивоа негативног емотивног набоја узрокованог војним интервенцијама 1999. године”.

„Препоручује се Влади Црне Горе да утиче на грађане да забораве нелегално бомбардовање и страдање 1999. године”,  док у наводима документа алијансе пише: „Чињеница је да грађани често имају емотивне уместо рационалних разлога када размишљају о приступању Црне Горе у НАТО”, да су „емоције главни непријатељ рационалног расуђивања”, па грађане Црне Горе треба ослободити било каквих осећања.

У документу се не преза ни од препоруке да се „јасно и отворено указује на штетност емоционалног приступа”.

„Од почетка јавног дијалога емоције треба да буду јасно означене као прва препрека рационалног расуђивања. Тешке одлуке морају бити донете на рационалан начин”, стоји у НАТО документу.

И шест година након тога, упркос памфлетима и инсистирању НАТО злочинаца, те додворавању државног врха Алијанси слањем црногорских војника да одлучују од туђој дјеци и буду топовско месо агресора, народ ипак памти страдања и жртве нашег народа у вријеме бомбардовања СФРЈ а чије се посљедице осјећају дан данас, и утицаће и на здравље нађе дјеце – будући да смо бомбардовани осиромашеним уранијумом.

Децу ти нећу опростити: Ученици даниловградске гимназије сваке године одају почаст НАТО жртвама

Подсјећамо, прве бомбе су пале на овај град.

Ученици гимназије „Петар I Петровић Његош“ годинама уназад изводе перформанс у знак сјећања на жртве НАТО бомбардовања.

Подсјећамо, на перфомансу од прије двије године, ученици су носили транспарент на којем је писало  „Генерација ’99 у инат“, и мајице са натписом „Таргет“, какве су се носиле на протестима против НАТО бомбардовања прије 21 годину.

НАТО злочин у Мурини: Никад заборавити – никад опростити

У НАТО бомбардовању Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце.

НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак.

Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.

У нападу су тешко повријеђени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпјела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, мјесна продавница, као и Дом културе.

Утврђивање одговорности ондашњих руководилаца НАТО-а пред надлежним међународним и националним судовима за утврђивање њихове индивидуалне одговорности, представља моралну обавезу надлежних институција и цивилног сектора.

Актуелна црногорска власт годима се срамно односи према невиним жртвама НАТО бомбардовања у Мурини.

Елементарни ред је био да црногорска влада 30. април прогласи даном жалости, јер је у НАТО бомбардовању Мурина страдало шест становника, међу њима и троје малишана који су тек били закорачили у живот, али од тога наравно – није било ништа.

Бројни су животи које је уништила НАТО агресија над нашим народом, Црна Гора је приступила НАТО а са највиших државних адреса слушамо хвалоспјеве о „фактору стабилности“ и „безбједносној ситуацији“ коју је обезбиједило чланство у Алијанси. Па ипак, већ неколико година, упркос приступању Савезу, на црногорским улицама букти рат нарко кланова, док је животе изгубило десетине младића а двоцифрен је број невиних жртава страдалих у обрачунима црногорске мафије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: