ИН4С

ИН4С портал

НАТО није наш интерес

1 min read

AfghanistanТема уласка у НАТО у протеклом периоду наметнула се, свакако не спонтано, као кључно егзистенцијално питање за Црну Гору, а креатори мњења мистично представљају НАТО као фактор јавног и приватног живота, од кога зависе избори, европске интеграције, економска стабилност, те образовни и здравствени системи. Стога сам захвалан на позиву да се, након година унисоности, јавно чује и друга страна.

Досадашња аргументација НАТО промотера, нажалост, више је псеудо-аргументација која се ослања на манипулативну пропаганду играјући на карту необавијештености људи и њихове оправдане привржености европским интеграцијама, у којима се види успостављање правне државе и економског просперитета.

1. Чланство у ЕУ не зависи од придруживања НАТО-у. Аустрија, Ирска, Финска, Шведска, Кипар и Малта су просперитетне чланице ЕУ, али не и НАТО-а. С друге стране, Албанија (од 2009.) и Турска (још од 1952.) јесу чланице НАТО-а, али је прилично неизвјесно да ли ће и када њихове тежње ка чланству у ЕУ бити остварене. Неподударност ова два процеса је и логична имајући у виду да се ради о различитим асоцијацијама с различитим циљевима и критеријумима. Оно што је од значаја за европске интеграције су правна држава, сузбијање корупције и изградња институција, а не приступање неком војном пакту.

2. НАТО није гарант безбједности нити економске одрживости. Чланство у савезу коштало би много више од неутралности. Надаље, у савременом свијету пријетња од фронталног сукоба држава је сведена на минимум, док је права пријетња глобалном миру тероризам. Прикључење НАТО-у не смањује, већ напротив повећава, опасност од тероризма. Ваља напоменути и да се фамозно правило о консензусу приликом војног ангажмана константно крши. Нема, дакле, никакве гаранције да ће Црна Гора, у оквиру нАТО-а, бити безбједнија или економски јача, нити да ће моћи да утиче на одлуке о војним операцијама. Безбједност зависи од ефикасног система одбране, а економска стабилност се остварује јаком привредом.

3. Идеја да НАТО доноси мир може бити прихватљива само онима који су спремни да оправдају и несрећну флоскулу „рат за мир“. Такав мир свијет посматра свакодневно у Ираку, Либији, Сирији, што само показује да се Савез води геополитичким и економским интересима својих најјачих чланица, а не неком пацифистичком политиком и међународним правом. То је недавно показала и тзв. зона забрањеног лета над Либијом, чиме је НАТО искористио УН не да контролише либијско небо, већ да бјесомучно бомбардује ту земљу и њене градове од којих су многи сравњени са земљом. Кад год му је то било у интересу, Савез је игнорисао међународно право и УН, што је, између осталог, био случај и с нападом на Југославију. Савјет безбједности УН је и основан да се не би поновила трагедија ИИ свјетског рата, тј. да једна држава или савез напада друге због сопствених интереса, а управо је то главно обиљежје НАТо ангажмана.

4. Питање НАТО-а је и питање етике. Да ли ћемо као држава и као појединци прихватити закон џунгле по ком јаки и моћни остварују своје интересе уништавајући слабије? То није само ствар реалполитике или крајњег прагматизма, већ и суштинског одређења према савременим феноменима и колективне, па и личне, одговорности пред свијетом у његовој садашњости и будућности. Универзалне вриједности за које се модерна људска заједница, макар декларативно, залаже неспојиви су са праксом коју спроводи НАТО. Нека ми не буде замјерено да у Његошевој години употријебим његову хуманистичку по(р)уку која се овдје намеће: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“.

На крају, сматрам да приступање НАТО-у није ни војни, ни економски, а ни морални, интерес Црне Горе, нити је то одраз њеног историјског или будућег идентитета. Ако нашој садашњој, а потенцијално и некој будућој, влади недостаје креативности и ауторитета у спољној политици, то није разлог да се ти недостаци надомјештавају сервилношћу и стерилним прагматизмом.

Аутор је магистар философских наука и научни истраживач на Универзитету у Трондхајму, Норвешка

Објављено у дневном листу „Вијести“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *