(НАТО) Канцеларија с најлепшим погледом на страдање Србије

Пише: Михаило Меденица

Шта нам заиста значи 24. март?!

Шта у држави која је од свог страдања и васкрсења начинила одвратни некрофилски карневал?!

Шта значе “велике” речи малих, мизерних људи; родољубиви покличи државника на батерије и шарадни пркос препродаваца Србије на комад и кило..?

Шта нам заиста значи 24. март кад је Србија- НАТО прћија?!

Чему незаборав, и који то уопште незаборав кад смо заветну светињу Косово и Метохију и тај проклети НАТО свели једнако на канцеларије?!

Србија је своју суштину свела на ниво писарнице, а ђавољој експозитури на земљи усрдно уступила пословни простор, уз обавезу да сама намирује дажбине за утрошак струје, воде и реке своје проливене крви!

Оно што би животима требало да бранимо- “бранимо” на шалтеру, и оно од чега би довека требали да се бранимо зори се Србијом из шалтера, с тим што предњим ћутке и понизно стојимо чекајући да нас нервозни ђавољи приправник прозове…

Да је другачије не би Јенс Столтенберг, шеф те белосветске експозитуре пакла изнова и изнова понављао како Србија има много боље односе са НАТО пактом него што то народ мисли, правдајући по ко зна који пут 24. март “жељом да нам помогну у деМонкратизацији”, а ми се изнова правили глуви и слепи верујући у огавну лаж о некаквој војној неутралности државе!

Војно смо неутрални тек толико колико је она жута пошаст учинила да неутралише Војску Србије и начини од ње друштво спортских риболоваца, а ови велеиздајнички наследници оду маршевским кораком још даље и потпишу јаничарски ИПАП споразум који нас чини најоданијим званичним слугама без званичног обележја ђавола, и свечано уруче том злу кључеве Канцеларије са сарадњу са НАТО!

Наравно, с најлепшим погледом на гробове, мајке над њима, затроване генерације, обесправљене и заборављене хероје…уз молбу да се не срде због јаука, лелека и урлика што допиру кроз прозор, учиниће све да растерају и развеју сећање, преметну 24. март у јефтину вашарску забаву и учине све да затуцани народ схвати како је лепота у оку посматрача, па тако и на гробове и препуне онколошке клинике ваља гледати као на посела младих.

Све млађих…

Шта нам онда заиста значи 24. март?!

Дан када ће та проклета канцеларија бити на договореној паузи, или дан када ће због свега што су учинили Србији, Републици Српској, свукуд по свету, с оне стране шалтера чути јасно и поносно: За вас затворени довека! Крвничка фукаро- МРШ ИЗ СРБИЈЕ?!

Тужна је Србија која је своју заветну светињу, своју суштину, свела на канцеларију, баш као што је свом крвнику уступила канцеларју с најлепшим погледом на своје страдање!

Шта нам заиста значи 24. март кад нам Србију издају ко пословни простор, уз обавезу да сами сносимо трошкове комуналија…?

Довека у Призрену, или довека у презиру?!

Како сад изаберемо тако ће нам бити за вјек-вјекова!

Не дозволимо да нам 24 март постане дан плаћања најамнине за канцеларију у коју ће ове сатрапе свести читаву Србију!

Прочитајте још:

Италијанска ДИА: Ђукановић све радио у личном и интересу мафије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: