НАТО и Америка дијеле исте вриједности, засноване на чињеници, која произилази из структурне особености и циљева које има Алијанса. Структурно препознавање НАТО савеза указује да је на челу тог војног блока Америка- земља великих ресурса и потенцијала, али и великих прохтјева, које промовише кроз НАТО политику. Алијансу чине земље зависне или условљене америчким капиталом, претежно са европског континента.
НАТО алијанса је војно опремљена најсавременијом америчком технологијом и најновијим типовима наоружања. Жива снага НАТО-а је претежно из састава војске Америке, финансијска подршка НАТО-а је, такође, ослоњена на амерички буџет. Главне командне позиције у Алијанси су америчке, а изграђене војне базе и опредијељени циљеви одабрани су, претежно, према америчким жељама.
Говорити о Алијанси са војног аспекта, значи говорити о војној снази и плановима Америке.
На основу догађаја, који су се десили не тако давно, а дио су историјске прошлости и садашњости, могуће је профилисати карактер и позиције најмоћније свјетске силе и других чланица НАТО алијансе.
Америчка новинска агенција “Асошијетед Прес”, која поистовјећује та два моћна међународна субјекта, подсјећајући да је НАТО три мјесеца 1999. године водио ваздушну кампању против СР Југославије, без сагласности Савјета безбједности, како би приморао српске снаге безбједности на повлачење са Косова.
Косово, како напомиње АП, има историјски значај за Србе. А, у једном извјештају намијењеном Хашком трибунал, пише да је у бомбардовању Србије убијено око 2.000 недужних цивила и да су међу метама биле неке нејасно дефинисане категорије, попут војно-индустријске инфраструктуре и министарстава, као и, потенцијално проблематичне, категорије медија и рафинерија.
Агенција даље подсјећа да су САД убијале цивиле у сукобима у Ираку и Авганистану, али и раније, у Вијетнаму и Кореји. Враћајући се уназад седам деценија, САД су у августу 1945. године, након заврштека Другог свјетског рата, бациле атомску бомбу, најразорније, до тада неупотребљено оружје (чија је употреба одмах потом забрањена Међународном конвенцијом Уједињених нација) на Хирошиму и Нагасаки. Том приликом убијено је 140. 000 људи. Пет мјесеци раније, америчка авијација бомбардовала је Токио, а тада је живот изгубило 100. 000 људи.
Француска, чланица НАТО-а, чији се колонијализам 1950. године ближио крају, провела је једну од најбруталнијих борби у покушају да задржи Алжир. Рат је трајао седам година, све до 1962. године, а број Алжираца, који су изгубили животе, према француским историчарима, процјењује се између 350.000 И 400. 000. У Сирији је, како се процјењује, за четири године, живот изгубило око 220.000 људи, од којих су половина били цивили. У сукобу Израела и Хамаса, прошлог љета у Гази, према подацима Уједињених нација, погинуло је 2. 205 Палестинаца, од којих је 1. 483 цивила.
Та геноцидна дешавања посљедица су стратегије Сјеверноатланске алијансе и призвод су доктрине Бијеле куће, коју амерички предсједника Барак Обама овако тумачи: “Ја вјерујем у америчку изузетност, сваким дијелом свога бића”, па даље каже “претпостављам да и други народи -Британци, Грци, Срби -вјерују у своју изузетност, али то је изузетност на други начин…Може кинеска економија да буде већа, може Латинска Америка да се осамостали, може Боливуд да прогута Холивуд, али док год је монопол силе, какав јесте, прича о пропасти Америке је незрела”.
Америчка “изузетност” као идеолошки украс те моћи, лакше ће опстати и добити на величини са 662 војне базе у 153 земље свијета. Дода ли се америчкој “изузетности” да је свака тачка на планети њено безбједносно чвориште, ето профила државе, која се представља као земља са најдемократичнијим системом и владавином права.
Тај мит “изузетности” и “неприкосновености” раширио се планетом и допро је до ушију и у свијест људи владајуће коалиције у нас, који су пожурили и донијели законске прописе који штите америчке војнике на територији наше државе.
Штите их за свако учињено недјело, па чак и кривично. Упркос противљењу ЕУ да се овакви законски прописи изгласају и примјера држава у окружењу, као што је Хрватска, која је чланица НАТО-а и ЕУ, Црна Гора се благонаклоно и поданички понијела према захтјеву Америке. Тиме је довела свог грађанина у неравноправан полажај у односу на страног држављанина.
Промотери и лобисти за учлањење Црне Горе у НАТО савез наводе више разлога за то као оправдање: владавина права, индивидулане слободе, антифашизам, складнији односи са државама у окружењу, које су већ чланице, затим, тржишно економске ефекте, прилив страних инвестиција , па чак и цивилизацијске вриједности.
Парадоксално је да се НАТО може сматрати мирољубивом организацијом, а учлањење у Алијансу цивилизацијским искораком.
НАТО је војни савез, офанзивног карактера, који служи, првенствено, империјалистичким циљевима индустријски најразвијенијих земаља, на челу са САД-ом. Не могу се цивилизацијским вриједностима сматрати напади на суверене државе и народе, обарање легалних влада, бомбардовање градова, школа, болница, разарање путне и жељезничке инфраструктуре, медијских и информативних центара, убијање недужних грађана и ђака , на путу ка школи и све то муницијом обогаћеном уранијумом.
Година 1999-а запамћена је као година вјечног бола и незараслих рана у тадашњој СР Југославији, односно, данашњим државама Србији и Црној Гори.
Жртве у Мурину, погибија војника јединица у касарни у Даниловграду и стотине погинулих у Србији, Косову и Метохији, без објаве рата и сагласности Савјета безједности, је чин тероризма и варварстава војне армаде, у којој су чланице земље, које слове као “државе са најразвијенијом демократијом и владавином права”.
Та и таква агресивна Сјеверноатланска алијанса је војни савез, према некима организација са елементима хуманитарних и цивилизацијских вриједности и гарант безбједности и суверенитета, посебно малих и неразвијених држава, које се налазе се у зони геостратешких и интересних сфера. То је прича плаћеника и интересџија, који су сопствене интересе уздигли изнад националних и заблуда оних који су заведени или условљени својим неповољним социјалним стањем.
Аутор: Драгиша Дожић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
